Izvor: Politika, 24.Jul.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostaju podsticaji za investitore
Od 2006, preko SIEPE, Srbija dala 224 miliona evra, zaposlila 40.088 novih radnika i privukla 1,3 milijarde evra investicija
Investitori u Srbiji i ubuduće će, najverovatnije, moći da računaju na podsticaje od 4.000 do 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu. Program subvencija je upisan u koalicioni sporazum, kao jedan od glavnih mehanizama za privlačenje novih investicija. To govori da se na njega ozbiljno računa, ali ostaje da se vidi kako će izgledati program nove vlade.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ovo za „Politiku” kaže Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
Kako komentarišete to što Međunarodni monetarni fond i Evropska unija apeluju da sve subvencije budu smanjene, a neki domaći ekonomisti preporučuju da podsticaji za radna mesta budu ukinuti?
Ukidanje ovog programa bi ozbiljno ugrozilo konkurentnost Srbije u međunarodnoj areni, jer mi njime nismo izmislili toplu vodu, već uveli nešto što i druge zemlje imaju. Jedno od prvih pitanja koje investitori postavljaju kada dođu – da li država ima program podsticaja? Često kritike ovog programa dolaze iz prostog nerazumevanja. Komentarisano je da je to „novac samo za strance” i da su domaći investitori diskriminisani, a realnost je potpuno drugačija – oko 60 odsto projekata podržanih ovim novcem dolazi iz Srbije.
Kritičari ovog programa gotovo uvek ignorišu činjenicu da je reč o „investiranju” države. Uložena sredstva se vraćaju u državnu kasu kroz poreze i druge doprinose u proseku za 17 meseci, a svaki evro ovako opredeljen generiše šest evra investicija. Pri tom i taj jedan evro se troši u Srbiji, za neke građevinske radove, na primer, i ide u džep srpskom radniku. Ne dovodi „Jura” buldožeristu iz Seula da im kopa temelje za četvrtu fabriku u Srbiji, već to rade naši ljudi i za to budu plaćeni od ovog novca.
Koliko investicija je bilo u prošloj godini i koliko se očekuje u 2012. godini ?
Preošle godine je investirano oko dve milijarde evra, a polovina tog novca je od prodaje „Maksija”. Ove godine očekujemo oko milijardu evra.
Kako objašnjavate pad direktnih stranih investicija u prvoj polovini tekuće godine?
Srbija je za prvih pet meseci privukla nešto više od 400 miliona evra, što je za oko 25 odsto manje nego za isti period prošle godine (540 miliona evra). Ipak, mi smo u prvom kvartalu imali zaostatak od čak 40 odsto u odnosu na prošlu godinu. U drugom kvartalu došlo je do rasta investicija, što je trend koji očekujemo da će se nastaviti i u drugoj polovini godine.
Razlog za ovo usporavanje je svakako i izborna godina, kada u Srbiji tradicionalno opada nivo ulaganja. Mi imamo nekoliko procesa koji su manje-više dovedeni do kraja, a koji čekaju donosioce odluka i formirane državne institucije da budu i realizovani. Ipak, glavni razlog za ovaj pad investicione aktivnosti u Srbiji je svakako kriza u evrozoni, odakle dolazi najveći deo stranih ulaganja u Srbiju.
Možete li da najavite dolazak nekih novih zvučnih imena?
Savetnici SIEPE su na terenu i interesovanje investitora je još uvek zadovoljavajuće. U ovom trenutku imamo tri veće investicije iz sektora automobilske industrije i još jedan veliki projekat o kome se pregovara. Obavezni smo da čuvamo poslovne tajne, pa imena i detalje ovih investicija ne možemo da iznosimo dok ne budu definitivno dogovorene.
Koliko novca je do sada utrošeno na subvencije i koliko ljudi je zaposleno zahvaljujući njima?
Od 2006. godine, kada je Program finansijske podrške direktnim investicijama počeo, sproveli smo 15 prijavnih ciklusa i trenutno imamo 226 aktivnih projekata. Time je generisano 1,3 milijarde evra investicija i otvoreno 40.088 novih radnih mesta. Iz državne kase je u tu svrhu opredeljeno nešto manje od 224.000.000 evra. Iako je u javnosti najviše pominjan maksimalni iznos subvencije po novom radnom mestu, od 10.000 evra, prosečna subvencija za ovih 226 projekata je 4.265 evra.
U koje grane privrede je otišlo najviše podsticaja?
Polovina podsticaja je otišla u automobilsku i tekstilnu industriju, dok znatan broj otpada i na elektroniku i elektrotehniku.
Da li će agencija biti izdvojena iz Ministarstva ekonomije i pripojena Ministarstvu za unutrašnju i spoljnu trgovinu i telekomunikacije koje će voditi Rasim Ljajić?
Po informacijama koje imamo, Ministarstvo ekonomije, to jest finansija u novoj raspodeli, trebalo bi da nastavi da nadzire rad SIEPE.
Kolike su plate u agenciji?
Moja plata od 217.000 dinara je ubedljivo najviša, dok su savetničke u proseku upola niže.
Marijana Avakumović
-----------------------------------------------------------
SIEPA posvađala Dinkića i LjajićaI pre nego što je nova vlada formirana, budući koalicioni partneri su uspeli da se posvađaju. Kako „Politika” saznaje, povod za raspravu bila je SIEPA.
Rasim Ljajić, kandidat za ministra za unutrašnju i spoljnu trgovinu, telekomunikacije i informatičko društvo, smatrao je da je promocija stranih ulaganja deo njegovog resora. Mlađan Dinkić, kandidat za ministra finansija i privrede, nije se s tim složio. Prvi argument bio je da je resor privrede znatno širi od resora trgovine, da je SIEPA i dosad bila u nadležnosti ministra ekonomije i da tu treba i da ostane. Jer, ta se agencija ne bavi samo podsticajima u trgovini nego generalno privredom. Dodatno, Dinkić je smatrao da kao idejni tvorac te agencije i kao neko ko je i osnovao i razvijao SIEPU, tu instituciju ne treba da prepusti drugima.
Da je zaista postojao spor oko SIEPE potvrdio je za naš list budući ministar trgovine Rasim Ljajić. Problem je rešen tako što je ta agencija ostala u nadležnosti Ministarstva finansija i privrede.
– Nismo hteli da se na samom početku sukobljavamo oko nadležnosti – rekao je Ljajić.
B. B. – A. T.
objavljeno: 25.07.2012
