Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2010, 13:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osnovan Poslovni savet Srbije i Italije

BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i ministar za ekonomski razvoj Italije Klaudio Skajola ocenili su danas u razgovoru da je potrebno intenzivnije sarađivati na obezbeđivanju dodatnih italijanskih investicija u Srbiji.

Cvetković je istakao da dve zemlje imaju visok nivo spoljnotrgovinske razmene, kao i da je Italija među vodećim zemljama u Srbiji po investicijama.

Na sastanku je konstatovano da je neophodno i ubuduće unapređivati ekonomsku saradnju u oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << energetike, što potvrđuje i današnje potpisivanje izjave Srbije, Italije i Republike Srpske o realizaciji zajedničkih energetskih projekata.

Cvetković je ovom prilikom preneo zahvalnost italijanskoj Vladi na podršci koju pruža Srbiji na putu evropskih integracija, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Zajedničko korišćenje hidropotencijala

Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije Petar Škundrić, ministar ekonomskog razvoja Republike Italije Klaudio Skajola i ministar privrede, energetike i razvoja Republike Srpske (RS) Slobodan Puhalac potpisali su u Beogradu zajedničku izjavu o korišćenju hidropotencijala na srednjom toku reke Drine.

Ministri Škundrić i Puhalac potpisali su i sporazum kojim se regulišu međusobna prava i obaveze između Republike Srbije i RS u vezi izgradnje novih elektroenergetskih objekata na srednjem toku Drine.

Preliminarni sporazum za izgradnju hidroelektrana na Ibru i Savi potpisali su direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković i predsednik "Seci Energie" Gaetano Makaferi.

Škundrić je istakao da je ukupna vrednost tih projekata oko milijardu evra i dodao da su se današnjim potpisivanjem stekli uslovi da tri zemlje započnu studijske analize i procenu isplativosti hidropotencijala srednje Drine na tri lokacije - Rogačica, Dubravica i Tegare i dodao da će se posle toga proceniti na kojim principima će ti projekti biti realizovani.

Instalisana snaga tih hidrocentrala na Drini planira se od 380 do 400 megavata (MW), koje bi godišnje mogle da proizvedu oko 1.500 gigavatčasova električne energije, precizirao je Škundrić.

On je naglasio da je potpisivanjem sporazuma između EPS-a i italijanske "Seci energije" stvoreni uslovi za formiranje zajedničkog preduzeća za izgradnju hidroelktrana na Ibru i naveo da će preduzeće biti osnovano u naredna dva meseca, u kome će italijanska kompanija imati 51 odsto vlasništva, a EPS 49 odsto.

Škundrić je ukazao da je reč o razvojnim i strateškim projektima koji će u narednih pet do sedam godina uposliti niz preduzeća i veliki broj radnika u Srbiji i naglasio da će Srbija i Republika Srpska trajno ostati vlasnici ili suvlasnici tih objekata, kao i da se oni zasnivaju na podsticajnim merama italijanske vlade za "čistu energiju".

Povezivanje u zajedničku energetsku mrežu

Skajola je rekao da potpisivanje tih dokumaneta omogućava početak realizacije projekata, koji će od Drine učiniti važan resurs hidroenergije za Srbiju, RS i Italiju.

Italijanski ministar je rekao da će hidroeklelektrane, koje će biti izgrađene, imati potencijal od 400 MW i dodao da će realizacija tih projekata povezati Srbiju sa Italijom, preko Crne Gore, u zajedničku energetsku mrežu.

On je najavio da je u planu potpisivanje još nekih projekata iz oblasti energetike između Srbije i Italije, čije potpisivanje se priprema za energetski samit koji će krajem godine biti održan u Beogradu.

Puhalac je rekao da je energetika šansa RS i prilika da zadrži suverenitet nad svojim prirodnim resursima, što neće kočiti razvoj ostalih delova BIH.

On je napomenuo da Republika Srpska koristi samo oko 30 odsto svog hidropotencijala i dodao da su ostali krupni projekti u Republici Srpskoj iskorišćenje hidropotencijala gornje Drine i Gornji Horizonti u Hercegovini, za šta će biti objavljen javni poziv za izbor strateškog partnera.

Osnovan Poslovni savet Srbije i Italije

Srbija i Italija su danas u Beogradu osnovale Poslovni savet, čiji je cilj dalje unapređenje odnosa preduzeća i preduzetnika dveju zemalja.

Zajedničku deklaraciju o osnivanju Poslovnog saveta potpisali su potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i italijanski ministar za ekonomski razvoj Klaudio Skajola.

Dinkić je ocenio da osnivanje Saveta, kakav Italija već ima sa Francuskom i Nemačkom, govori o značaju privredne saradnje dveju zemalja, istakavši da o tome govori i podatak da je rast izvoza Srbije od početka godine iznosio 13 odsto, a da je najznačajniji deo tog izvoza otišao upravo na italijansko tržište.

Do jeseni porez na plate 10 odsto

Dinkić je izjavio da je u planu da se do jeseni smanji porez na plate na 10 odsto i da se poveća deo neoporezive zarade, jer na taj način Srbija želi da postane još atraktivnija za ulaganje.

"Želimo da unapredimo konkurentnost i podstaknemo investicije radi izvoza", rekao je Dinkić.

On je najavio da će Srbija od maja poboljšati uslove za ulaganje u nekim industrijskim centrima, poput Niša, gde će se udvostručiti podsticaj koji se daje za otvaranje radnog mesta.

Ministar je kazao da će taj iznos biti 10.000 evra po novozaposlenom radniku, a da će u toj kategoriji biti još i gradovi poput Zaječara, Kraljeva i Novog Pazara.

"Neki nas kritikuju zbog tih podsticaja, ali najskuplje je kad fabrike ne rade i građani nemaju posao", rekao je Dinkić.

On je podsetio da je Italija započela značajne poslovne projekte u Srbiji, kao što je dolazak "Fijata", i najavio da će posle prvomajskih praznika početi pregovori sa italijanskim proizvođačem automobilskih komponenata "Manjeti-Marelijem" o instaliranju kapaciteta u Kragujevcu.

Dinkić je podsetio da će do kraja jeseni ove godine biti završena i studija izvodljivosti za rekonstrukciju pruge Beograd-Bar, koja se radi u saradnji sa italijanskim "Italferom".

On je najavio i da će 25. maja u Srbiji biti održan samit proizvođača autokomponenti, čiji će organizatori biti "Fijat" i Vlada Srbije.

Ministar je podsetio da u Srbiji oko 250 italijanskih preduzeća posluje u različitim sektorima, od proizvodnje nameštaja i tekstila, do metalske i prehrambene industrije.

Ministar Skajola je rekao da Italija želi da još više intenzivira političke odnose sa Srbijom i da pomogne Srbiji da brže uđe u Evropsku uniju.

On je naveo da Italija ne smatra da je put širenja EU završen i da Srbija treba da ostane izvan tih granica.

Skajola je naznačio da su italijanski preduzetnici veoma zadovoljni poslovnim rezultatima postignutim u Srbiji i najavio još veći investicioni impuls u narednom periodu.

On je rekao i da je u poslovnom planu "Fijata" za ovu godinu poseban prioritet dat fabrici u Srbiji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...