Izvor: Blic, 27.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osim kamate, bitni i valuta i rok otplate
Kredit može da bude jedno od najjednostavnijih rešenja finansijskog problema. Ali, ono što je najbrže, ne znači da je i najjeftinije. Svaki novac košta, a najviše pozajmljeni, zato pre nego što se odlučite da uzmete preko potrebni zajam, savet je da dobro proanalizirate uslove i izaberete ono što je za vas najpovoljnije.
Prvo i osnovno jeste obići nekoliko banaka i uporediti uslove kredita, jer se oni i te kako razlikuju. A to znači uporediti visinu kamatnih stopa, naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << efektivnih kamatnih stopa, zatim koliki je rok otplate, visina mesečne rate i šta se zahteva kao obezbeđenje kredita.
Važno je obratiti pažnju na period tokom kojeg se otplaćuje kredit, jer se kod kredita sa istom kamatnom stopom a dužim rokom otplate smanjuje samo visina mesečne rate, ali se povećava iznos po osnovu ukupne kamate.
Uglavnom se zajmovi odobravaju sa učešćem ili depozitom. Izuzetak su (od proleća) dinarski krediti. Kod varijanti sa učešćem umanjuje se iznos glavnice za visinu tog učešća, a samim tim i rata. S druge strane, kod kredita sa depozitom, iznos glavnice je jednak dobijenom kreditu, a rata je veća. Ali, unapred treba obezbediti novac za depozit koji banka s kamatom (godišnja od jedan do dva odsto) vraća po otplati zajma.
Kada je o kamatnim stopama reč, treba znati da li su fiksne (ne menjaju se tokom celog perioda vraćanja kredita) ili varijabilne. Ove druge su promenljive, i tokom perioda otplate mogu da padaju, ali i da rastu. Najčešće prate kretanje EURIBOR-a i LIBOR-a (kamatnih stopa na evropskom bankarskom tržištu), ali i stopu rasta cena na malo.
Najčešće se kredit, kako bi se banka obezbedila, vezuje za valutnu klauzulu, drugim rečima - zajam je izražen u stranoj valuti. To konkretno znači da se celokupan iznos duga i svake rate izražava u evru ili franku, a pri isplati kredita i plaćanju obaveze iznos se preračunava u dinare. Pri tom, u ugovoru o kreditu se definiše koji se kurs primenjuje - da li kupovni, srednji ili prodajni, i da li je to kurs banke ili Narodne banke Srbije, što je takođe bitno.
Nije redak slučaj da banke pri isplati kredita primenjuju kupovni kurs, a pri obračuni visine rate prodajni viši kurs, što predstavlja dodatni skriveni trošak prilikom svake otplate.
Ne treba smetnuti s uma da svako zaduživanje u stranoj valuti nosi rizik ne samo od promene kursa (što evro ili franak više jačaju, veća će biti izdvajanja u dinarima za ratu), već i kretanja referentne kamatne stope EURIBOR-a i LIBOR-a, jer promenljive kamatne stope uglavnom zavise od njih.
I, na kraju, trebalo bi proveriti i da li možete zajam da otplatite i pre roka i pod kojim uslovima, jer ti troškovi mogu da budu veoma visoki, pa i do tri odsto na ostatak duga. A to nije mali iznos ako je suma veća.
Saveti Narodne banke
-zadužujte se samo u slučaju preke potrebe
-upoznajte se s ponudama većeg broja banaka
-nikada ne potpisujte na licu mesta ponuđen ugovor
-ukoliko vam pojedine odredbe ugovora nisu jasne, tražite objašnjenje
-kada potpišete ugovor, vi ste prihvatili sve uslove iz ugovora
-potrudite se da obaveze plaćate na vreme, jer ćete tako platiti manje nego da vam se zaračunavaju dodatni troškovi
-redovnim plaćanjem stvarate svoju kreditnu istoriju redovnog platiše, što vam kasnije može olakšati uzimanje novog kredita
-nemojte se prezaduživati
