Izvor: S media, 30.Apr.2011, 09:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osiguranje od pljačkaša
Zamislite situaciju: radite kao inžinjer telekomunikacija u firmi koja Vas pošalje “na teren” kod dugogodišnjeg klijenta – u banku, da se pozabavite redovnim održavanjem. Naoružani srtpljenjem, bacate se na posao sa “sitnim žicama”, kad odjednom – u banku uleću maskirani razbojnici, takođe naoružani. Ali stvarno…
Samo u Beogradu se od početka ove godine dogodilo oko 30 pljački banaka i pošta - tako bar piše domaća štampa, uprkos tome što policija >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << tvrdi da je u poslednjih godinu dana broj pljački prepolovljen jer je nekoliko kriminalnih grupa raskrinkano. Pljačkaši su odneli više desetina miliona dinara, a čini se da su njihove metode sve bezobzirnije - usred bela dana, i usred centra grada.
U takvim situacijama, malo ko razmišlja o novcu, živu glavu uglavnom su dosad svi izvlačili, ali ko je odgovoran ako nekoga zadesi srčani udar, ili ako ipak dođe do neke povrede? U opasnosti su i bankarski službenici, i građani-posetioci banke, ali i naši junaci sa početka priče: inžinjeri, IT stručnjaci, serviseri koje banka kao klijent angažuje u svojim poslovnicama. Da li je za njih odgovoran njihov poslodavac, ili pak banka u kojoj su se našli, ili možda na sebe ipak treba da misle sami?
Neverovatna statistika
• U Americi se najveći broj pljački banaka dešava pre podne, i to petkom!
• U Evropi se na svakih sat i po opljačka po jedna banka!
• Pljačkaši u Evropi sve su suroviji – umesto pištolja, sve češće se služe eksplozivom!
• U Srbiji je među pljačkašima sve više mlađih od 18 godina!
• U poslednjih pet godina, policija u Srbiji je uhapsila više od 30 organizovanih kriminalnih grupa!
- Poslodavac može za svoje zaposlene da zaključi kolektivno osiguranje od posledica nezgode, čime bi zaposleni bili osigurani bilo gde, bez obzira na to da li posao obavljaju u kancelariji ili na terenu, ili se nesrecni slučaj dogodio nakon radnog vremena” - kaže za “Sve o osiguranju” Branko Krstonošić, direktor “Viner Štediše” osiguranja u Srbiji.
- Osiguranje od nezgode pokriva rizik smrti i invaliditeta, pa se kao takvo primenjuje i u slučaju eventualnog napada razbojnika na banku. Ukoliko poslodavac želi, osiguranje od posledica nezgode može se ugovoriti samo za vreme obavljanja redovnog zanimanja, čime bi zaposleni bili osigurani u radno vreme kao i na putu ka poslu odnosno povratku s posla - kaže on.
Bankarske službenike bi od ovakvih rizika trebalo da osigurava sopstveni poslodavac, dakle sama banka u kojoj rade, a nije retkost da banke osiguravaju i građane, korisnike bankarskih usluga, od posledica nezgode koja im se može dogoditi u nekoj od poslovnica.
Od rizika koji se mogu desiti u ovakvim situacijama svako se može obezbediti i sam, polisom životnog osiguranja kojom je pokriven gde god se nalazio – u zavisnosti od vrste polise, osiguranu sumu će dobiti on ili korisnici njegove polise.
- Polisa životnog osiguranja pokriva bilo koji od rizika koji se mogu desiti u navedenoj situaciji, a svako može da odabere ono što mu najviše odgovara. Postoji mogućnost osiguranja samo od smrtnog slučaja, ili samo od teških bolesti u šta spada, recimo, i infarkt. Ako poslodavac hoće istovremeno i da zaštiti svoje zaposlene i njihove porodice, ali i da ih nagradi za kvalitetnu saradnju, najbolje je da im obezbedi polisu mešovitog životnog osiguranja - kaže za “Sve o osiguranju” Boris Milošević, direktor marketinga i prodaje u “Merkur” osiguranju u Srbiji.
Spremačice su korisnije od bankara
Rednap žrtva španskih razbojnika
Opljačkana banka, odneto 68.000 evra!
Kad je o odšteti za pretrpljeni strah reč, on doduše sumnja da se to kod nas može naplatiti, ali ne zato što su osiguravajuća društva protiv, već zato što su takva iskustva sa sudskom praksom.
- Ima tu i logike, jer na osnovu čega ćete utvrditi stepen straha koji je neko pretrpeo ako nemate medicinsku dokumentaciju? Kako će sudija da dosudi odštetu osobi koja nema nikakvih vidljivih povreda niti promena u ponašanju, ali se mnogo uplašila? - dodaje Milošević.
Sve o osiguranju
