Izvor: B92, 08.Sep.2010, 21:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orban:Mađarska sama odlučuje o dugu
Budimpešta -- Mađarska neće podrediti svoje interese nikome, pa ni stranim poverenicima, i sama će izabrati način za vraćanje dugova, kaže premijer Viktor Orban.
On je time ponovo šokirao ne samo strane poverenike, već i berze, kao i Brisel, koji ima sve veće nevolje s politikom nove mađarske desničarske vlade.
"Mi smo nezavisna zemlja koja hoće da sarađuje sa ostalim evropskim državama, ali se nećemo podrediti interesima drugih. Čak ni onda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kada je reč o Međunarodnom monetarnom fondu", dodao je on.
Mađarska je krajem 2008. prva bila prisiljena da zatraži interventnu pomoć MMF-a kako bi se sprečio državni bankrot. Tadašnja socijalistička vlada Ferenca Đurčanjija obvezala se da će usvojiti i sprovesti oštre mere štednje za konsolidaciju javnih finansija.
Mađarska već godinu dana nije dobila nikakav kredit od MMF-a, nego otplatu svojih dugova finansira uzimanjem novih, dosta skupih, kredita na finansijskom tržištu. Mađarska ima javni dug veći od 80 posto BDP-a, i najzaduženija je od postkomunističkih zemalja u EU-u, zbog čega je zapala u teške probleme i pre izbijanja svetske finansijske i ekonomske krize koja je samo pogoršala uslove za njihovo rešavanje.
Orban je početkom leta je prvi put užasnuo berze kada je svojim izjavama izazvao prevremeno okončanje misije MMF-a. On je, naime, odbacio zahtev MMF-a, koji je podržala i Evropska unija, da njegova vlada preduzme nove mere štednje kako bi se iduće godine reducirao deficit ispod tri posto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Mađarska vlada nastoji da zakrpi rupu u budžetu uvođenjem novih poreza, pre svega tzv. bankarskog poreza, dok na drugoj strani smanjuje neka poreska opterećenja, na primer, uvođenje takozvanog ravnog poreza na prihode od 16 posto.
Ministar ekonomije Đerđ Matolči kaže da njegova zemlja neće tražiti nove kredite od MMF-a ili Evropske unije i da će biti u stanju da ispuni svoje finansijske obaveze prodajom obveznica inostranim i domaćim investitorima.
Matolči je istakao da je vlada u Budimpešti odlučna da ove godine ispuni cilj smanjenja budžetskog deficita na 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 2011. na ispod tri odsto BDP-a.
On je naveo da moraju da budu ispunjeni određeni uslovi, uključujući viši privredni rast i veće budžetske prihode, koji će biti delimično ostvareni uvođenjem posebnog bankarskog poreza, kako bi se ispunio cilj smanjenja budžetskog deficita.
Pratite specijal: NIS na berzi
