Izvor: B92, 10.Sep.2013, 22:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opštine strahuju od manjih poreza
Beograd -- U Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO) zabrinuti su zbog najave smanjenja poreza na zarade, dok poslodavci poručuju da je to neminovno, piše "Danas".
Najava novog ministra privrede Saše Radulovića da će reformisana Vlada nastaviti sa poreskom reformom koju je počeo bivši ministar Mlađan Dinkić, odnosno da će porezi na zarade i doprinose biti smanjeni - dobra je vest za privredu.
Od takvih najva, međutim, strahuju lokalne samouprave koje će u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prvom naletu najverovatnije morati da se prilagode i to tako što će skresati troškove, pre svega, smanjiti broj zaposlenih.
Smanjenje poreza na zarade, naime, najviše pogađa opštine koje ovim nametom pune i do 50 odsto svog budžeta, tako da su predstavnici lokalnih samouprava zabrinuti šta će biti sa njima ako dođe do novih smanjenja poreza.
Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović kaže za "Danas" da je u poslednjih godinu dana ukinuto nekoliko velikih prihoda opštinama i napominje da će, ukoliko se obistine najave i porezi na zarade smanje za, na primer, trećinu kako se poslednjih dana pominjalo, to biti katastrofa za lokalne samouprave, jer će njihovi budžeti biti smanjeni za 30 odsto.
"Porezi na zarade čine 40 do 50 odsto budžeta lokalnih samouprava, oni su sada 15 do 17 odsto manji nego ranije, a kada početkom naredne godine bude ukinuta i taksa za građevinsko zemljište, to će na smanjenje budžeta uticati sa dodatnih 10 odsto“, ističe Paunović.
Suština poslednjih poreskih reformi bila je, tvrdi Paunović, da država poveća svoje prihode, a smanji prihode lokalnih samouprava.
Od poreza na zarade, koji je sada 10 odsto, 80 odsto prihoda ide opštinama, dok se 20 odsto izdvaja za Republiku. Paunović kaže da bi oni rado prihvatili smanjenje poreza na zaradu kada bi država pristala i odrekla se svojih 20 odsto ili čak i na veće smanjenje, ukoliko bi ta rupa u opštinskim budžetima bila nadoknađena nekim drugim doprinosima.
Problem je, između ostalog, napominje on, i to što su opštine u prethodnom periodu usled rasta prihoda zbog finansijske decentralizacije, dobile i nove nadležnosti koje zahtevaju finansiranje, a novca je sve manje i manje.
SKGO je pozvao na sastanak resorne ministre privrede, finansija i lokalne samouprave, kako bi "zajednički razmotrili ideje iz Vlade“ i našli rešenje koje će omogućiti privredni razvoj a neće biti na štetu finansiranja gradova i opština. Gradonačelnici i predsednici opština 22 grada i opštine će tim povodom naredne sedmice održati i sednicu Predsedništva.
Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže za "Danas" da lokalne samouprave moraju da budu spremne za racionalizaciju.
"Opštine moraju da smanje broj zaposlenih za 30 odsto, da ukinu bar 30 odsto troškova za javne nabavke, ukinu neke agencije, racionalizuju potrošnju“, napominje Knežević.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za "Danas" da porezi na zarade nisu toliki problem privredi, kao što su doprinosi, jer poslodavac na svakih 100 dinara po zaposlenom plaća 64 dinara doprinosa u proseku.
Rajić, međutim, napominje da opštine najpre moraju da se suoče sa opsežnim reformama.
"Poslednjih nedelja imali smo primedbe na jako visoke takse u pojedinim opštinama, kao što su one za građevinsko zemljište. Potom, firmarine su za neka velika preduzeća podignute tri do čak 10 puta“, ističe sagovornik lista "Danas".
Rajić se slaže da lokalne samouprave moraju da se reformišu, najpre tako što će smanjiti broj zaposlenih i navodi primer Austrije.
"Tamo jedan činovnik ide na 1.000 stanovnika, kod nas je u lokalnim samoupravama otprilike zaposleno 60.000 ljudi, to znači sedam do osam ljudi na 1.000 građana“, kaže on.
Dok u razvijenim evropskim opštinama, navodi on, čelnici najpre naprave plan šta treba uraditi, u koji objekat ili put uložiti, pa tek onda prave budžet, kod nas se radi naopako.
"U našim opštinama mahom ne postoje elektronski servisi, a svega 30 do 35 odsto ljudi, i to onih na šalterima, radi puno radno vreme, dok ostali činovnici po kancelarija uglavnom rade upola manje. Kada se kod nas pravi budžet, polazi se od toga koliko novca treba za plate i ostale troškove zaposlenih“, napominje Rajić.
On kaže da čitav javni sektor uključujući i lokalne samouprave u Srbiji treba reformisati jer još uvek funkcionišu po principu "kasaba“.
"Svaka lokalna samouprava moraće u budućnosti da funkcioniše kao privatno preduzeće. Situacija je sada takva da u većini vlada samovolja, u nekima privreda gotovo da ne postoji jer su svi u tokovima sive ekonomije“, ističe Rajić.
