Izvor: B92, 09.Apr.2011, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opštine nisu sigurne šta je njihovo
Beograd -- Zbog najavljenog zakona o javnoj svojini imovinu, koja treba da im bude vraćena, je do sada prijavilo oko 80 odsto lokalnih samouprava.
Time ne samo daje probijem rok, jer je popis trebalo završiti do kraja prošle godine, već i prema rečima pomoćnika direktora Republičke direkcije za imovinu ovaj podatak treba uzeti sa rezervom, pošto je veliko pitanje koliko su ti podaci precizni, s obzirom na to da opštine direkciju uglavnom ne obaveštavaju o bilo kakvim promenama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u evidenciji, iako imaju obavezu da to rade.
Istraživanje koje je sprovela Stalna konferencija gradova i opština objašnjava i zašto je to tako.
„Prema tim podacima, u 53 lokalne samouprave postoji telo koje se bavi popisom opštinske imovine. Samo je četiri od 68 anketiranih saopštilo da imaju eksternu podršku za sprovođenje popisa imovine, dok 62 nema, i samo četiri da ima akcioni plan za popis imovine.Nažalost, kada je u pitanju poseban softver za popis imovine, samo 10 gradova i opština od anketiranih ga ima, što umnogome otežava proces popisa”, navodi neke od rezultata Aleksandra Milić, pravni savetnik SKGO i sekretar radne grupe koja je radila istraživanje.
Deo problema svakako potiče i od toga što u prethodnih 15 godina koliko važi Zakon o sredstvima u svojini Srbije, direkcija nije popisala državnu imovinu, tako da nije poznat broj, ni vrednost nepokretnosti koju koriste lokalne samouprave, njihove službe i organi.
Najavljeni zakon o javnoj svojini bi trebalo pokrajini, gradovima i opštinama trebalo da vrati vlasništvo nad imovinom koje im je „oduzeto” još Zakonom o sredstvima RepublikeSrbije iz 1995. godine, a nakon što im je Ustav iz 2006. godine zagarantovao vraćanje imovine. Lokalne samouprave trebalo je da popišu svu pokretnu i nepokretnu imovinu koju koriste i dostave podatke Direkciji za imovnu Srbije, koja vodi registar.
Lokalne samouprave nemaju pouzdanu metodologiju i novac za sprovođenje popisa, niti ažuriranje podataka.
„Određeni pomak je napravljen donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji, 2009. godine, kojim je ustanovljeno pravo svojine gradova i opština nadgrađevinskim zemljištem. Međutim, ovo je tek jedna kategorija imovine koja je vraćena opštinama i gradovima, pri čemu treba imati u vidu da i sam proces konverzije prava korišćenja u pravo svojine ide veoma sporo”, objašnjava Aleksandra Milić.
Dodatnu smetnju predstavlja i to što su podaci Republičkog geodetskog zavoda o vlasnicima i korisnicima zemljišta i objekata u određenom procentu nepotpuni ili netačni.
Samo jedna odanketiranih 68 opština procenila je da ima evidenciju za više od 90 odsto svoje imovine, dok 60 odsto smatra da je „popisalo” polovinu ili manje od polovine imovine kojom raspolaže, pokazalo je istraživanja SKGO koje je sprovedeno tokom 2010. godine.
Istraživanje SKGO je pokazalo da je u 37 lokalnih samouprava, od 68, javni pravobranilac podneo zahtev za upis prava svojine na građevinskom zemljištu.
Kada je reč o proceni vrednosti imovine, rezultati su još porazniji. Samo 16 anketiranih gradova i opština navelo je da za svaku nepokretnost postoje podaci o pravu korišćenja ili svojine, samo 24 odsto njih je navelo da imaju podatke o procenjenoj tržišnoj vrednosti nepokretnosti, dok samotri imaju potpunu procenu imovine.
Procena okvirne tržišne vrednosti imovine za sada je, inače, praktično nemoguća jer u našem pravnom i ekonomskom sistemu ne postoji metodologija za izračunavanje.
.jpg)
