Izvor: Politika, 13.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male firme potapaju dugovi
Spas u smanjivanju poreza na plate zaposlenih i odlaganju otplate glavnice bankarskog duga
Stanje u privredi je alarmantno, ponavljaju poslednjih dana predstavnici svih udruženja u Srbiji. Pomoć od države, Narodne banke i poslovnih banaka jednako traže i zastupnici vlasnika malih i srednjih preduzeća i radnji, ali njihove vapaje malo ko čuje. Posebno ih pogađaju rezultati ovogodišnjih anketa o zdravstvenom stanju „malog biznisa” u ovoj godini. Dok ekonomisti tvrde da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su mala i srednja preduzeća, a naročito radnje, najviše stradala od početka krize i da im je opstanak svakim danom sve ugroženiji, po rezultatima nekih istraživanja – malim firmama je sve bolje.
Ali, ljudi iz „malog biznisa” tvrde da su apsurdne priče da njima može biti bolje kada je velikim kompanijama sve gore, ako se sve više preduzeća gasi, ili su u blokadi i pred stečajem, a ljudi ostaju bez posla.
Od početka godine, novootvorenih firmi bilo je tri puta manje od onih koje su propale, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.
– U avgustu i septembru sam zarad jednog istraživanja bila u više od 40 malih i srednjih preduzeća u južnom Banatu i nigde ni traga od optimizma – kaže dr Nataša Bogavac-Cvetković, profesorka na Fakultetu za poslovne studije„Megatrend” univerziteta. – Lično sam razgovarala sa vlasnicima koji su mi govorili da im je sve teže, a država može da im pomogne, ali nema volje.
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija.org, ukazuje da se kretanje broja zaposlenih u „pravnim licima” od septembra prošle do avgusta ove godine, posle 22 godine neprekidnog pada, stabilizovao na 1.350.000 ljudi. U tom broju su i zaposleni u malim i srednjim preduzećima.
– Ali u preduzetničkim radnjama se smanjio je broj zaposlenih sa 572.000 u septembru 2008. godine, na 405.000 radnika u martu 2011 – ukazuje Zdravković.–Nažalost, drugi talas krize će nastaviti da gasi firme, naročito samostalne radnje.
Mnogo više optimizma bilo je u ovogodišnjim istraživanjima stanja u sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR) i Američkeagencijezameđunarodnirazvoj (USAID).
U najkraćem, rezultatankete NARR-a, kojujeovaAgencijasprovelanauzorkuodoko 3.000 malihisrednjihpreduzećaodmartadoaprilaovegodine, pokazao je dakrizautičenaotpuštanjeradnikau 21 odstopreduzećauSrbiji, augrožavaopstanakjoš 19 odstofirmi. Prema tome, izgledizaopstanakpreduzeća u ovoj godini boljisunegoprošle, kadajetrećinapreduzećabilaugroženakrizom.
U istraživanju „Projekta za bolje uslove poslovanja” USAID-a, 51 odsto preduzetnika izjavilo je da veruje da će dogodine povećati profit, 52 odsto da će proširiti asortiman novim proizvodima, a trećina da će povećati broj zaposlenih.
Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, ubeđen je da ova istraživanja daju krivu sliku stanja u sektoru malog biznisa.
– Istraživanje Nacionalne agencije za regionalni razvoj „Stanje, potrebe i problemi preduzetnika u Srbiji” predstavlja obmanu javnog mnjenja – tvrdi Knežević i dodaje da i sa rezultatima ispitivanja nešto manje od 1.000 učesnika u anketi USAID-a „sigurno nešto nije uredu”.
Knežević tvrdi da je kriva slika posledica anketiranja samo preduzeća koja još uspešno posluju i nisu u blokadi. A pravo stanje u ovom delu privrede Srbije je, po Kneževićevim rečima, veoma neprijatno. Oko 22.000 od ukupno 106.300 malih i srednjih preduzeća je u blokadi, dok je račun oko 15.000 firmi povremeno blokiran. Od oko 220.000 preduzetničkih i trgovinskih radnji, 40.000 je u blokadi, a svakodnevno pada u stečaj između 40 i 50 radnji. Od početka ove godine je u stečaj otišlo oko 8.2000 preduzeća, a do kraja godine biće ih oko 13.000. Oko 31.000 preduzeća prošle godine je iskazalo negativan bilans poslovanja, a 28.000 je u poslednje tri godine izašlo iz sistema PDV.
Knežević ističe da sektoru MSP nikako ne može biti bolje ove godine nego 2010. ako se zna da je u 2011. promet u maloprodaji manji za 18 odsto, što je jedan od najvećih razloga njihove nesolventnosti. Pad tražnje smanjuje broj zaposlenih, a padaju i realne zarade i strane investicije.
– Vlada je odlagala strukturne reforme, a preduzimanim merama pomoći privredi samo je produžavala agoniju – tvrdi Knežević. – Subvencionisanjem kamata država je pomogla bankama da u protekle tri godine privredi odobri 2,84 milijarde evra kredita i na ime kamata zarade osam odsto od te sume. Privrednici su se zaduživali sa kamatom od četiri odsto, a država je subvencionisala prvo četiri, pa pet procentnih poena kamate. Ali, za privredu je bilo pogubno što su to bili kratkoročni krediti, uzimani za likvidnost. U međuvremenu je došlo do pada tražnje i kupovne moći, tako da preduzeća nisu ostvarila dodatnu vrednost iz koje bi bankama vratila pozajmicu. Ceo rast BDP u prerađivačkoj industriji odlazio je samo na plaćanje kamata. U poslednjih deset godina privreda je na ime kamata bankama platila 26 milijardi evra, a njen dug u međuvremenu bio je i ostao 21 milijardu evra. Privreda se ne razdužuje.
Na pitanje – gde je izlaz, Knežević odgovara:
– Jedino u rasterećenju privrede, smanjivanju poreza i doprinosa na plate zaposlenih i da banke omoguće odlaganje otplate glavnice bar za godinu dana.
Ako do toga ne dođe, tvrdi Knežević, sadašnjih 20 odsto kašnjenja u otplati kredita za godinu dana će se udvostručiti.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 14.12.2011
Male firme potapaju dugovi
Izvor: Krediti.rs, 14.Dec.2011, 10:42
Spas u smanjivanju poreza na plate zaposlenih i odlaganju otplate glavnice bankarskog duga.
