Izvor: Blic, 14.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opstaju sami, na državu ne računaju
Preduzetnici su se i u uslovima svetske krize pokazali bržim i efikasnijim od države, od koje očekuju obećanu pomoć za izvoz i održavanje likvidnosti, ali ne i mešanje u vođenje kompanija, čije probleme oni, kako kažu, poznaju bolje od ministara u Vladi.
Dok Vlada Srbije, kao svoje nove mere za krizu, donosi preporuke poslodavcima da skrate radnu nedelju sa 40 na 32 sata, ali da ne smanjuju plate, privatni preduzetnici, koji ovu preporuku uglavnom ocenjuju kao besmislenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uveliko se snalaze sami i u zavisnosti od delatnosti donose svoje mere, kako bi opstali i sačuvali radna mesta.
Većina preduzetnika, sagovornika "Novca", ističe da u vreme krize treba raditi više, a ne manje, da čak i radnici u administraciji moraju da pređu u proizvodnju, a da se štedi na troškovima reprezentacije, materijalnim troškovima, krečenju, putovanjima itd. Neki od njih već se uveliko restrukturiraju kako bi se prilagodili uslovima krize, pa prodaju neprofitabilne delove kompanija i intenzivno traže nova izvozna tržišta.
Odličan primer za to je bečejska firma "Sojaprotein", koja je zbog nastale krize praktično totalno reorganizovana. Prema rečima direktorke Branislave Pavlović, menadžment je sagledao šta je firmi zaista neophodno, a bez čega je moguće opstati.
-Vladimir Miletić: Pronašli smo nove partnere u Srbiji
-Markus Bogdanović: Prodali kamenolom i krečanu
-Stevan Avramović: I država da se ponaša domaćinski
-Radoslav Veselinović: Ništa od skraćenja radne nedelje
-Nemanja Popov: Imamo više varijanti štednje
Prodaja delova kompanije
- Veterinarskom zavodu iz Subotice smo prodali proizvodnju riblje hrane, što znači da ćemo se koncentrisati isključivo na najprofitabilnije proizvode, a to su sojino brašno i teksturati.
Deo logistike koji se bavi nabavkom sirovina prebacili smo na zajedničku firmu Viktorija Logistika, koja će se baviti svim poslovima oko sirovine, njenom nabavkom, otkupom, skladištenjem i transportom. "Sojaprotein" će samo raditi preradu, što je značajna ušteda - kaže sagovornica "Novca". Da bi ublažili negativne efekte krize, menadžment "Sojapretina" pojačano radi i na unapređenju izvoza u severnu Afriku, jugoistočnu Aziju, zemlje Bliskog istoka i Saudijsku Arabiju.
- Prošle godine smo ukupno prodali 11.000 tona sojinih teksturata, a ove godine prodaju planiramo da povećamo za oko 50 odsto. Ako plan realizujemo, neće biti otpuštanja radnika - kaže Branislava Pavlović.
Na prodaju manje isplativih delova kompanije odlučila se i austrijska firma "Alas holding", koja se bavi proizvodnjom građevinskog materijala. Menadžment se koncentrisao isključivo na najprofitabilnije poslove.
- Nedavno smo prodali jedan kamenolom i krečanu kod Šapca, a paralelno smo radili na jačanju izvoza i traženju novih tržišta. Rezultat je povećanje izvoza za 20 odsto u poslednja tri meseca", kaže za "Novac" Markus Bogdanović, predsednik "Alas holdinga" za Srbiju i dodaje da firma nema višak zaposlenih.
Da bi se prilagodili krizi, firma "JUB boje" je pronašla tridesetak načina štednje, za koje kažu da nisu revolucionarni, ali da sveukupno znače mnogo.
- Tražio sam od rukovodilaca u firmi da predlože troškove koji se mogu redukovati, a da to ne utiče na smanjenje kvaliteta poslovanja. Bio sam zadivljen njihovim predlozima i neke smo već usvojili - kaže Vladimir Miletić generalni direktor "JUB boja".
Neobična kreativnost
- Umesto skupih originalnih rezervnih delova iz inostranstva, pronašli smo nekoliko malih, kreativnih radionica u Srbiji koje te iste delove proizvode po mnogo nižim cenama. Privremeno smo se odrekli određenih usluga koje se tiču estetike objekata, recimo, hoblovanja parketa. Takođe, za određene usluge servisiranja opreme obučili smo naše zaposlene - kaže Miletić i dodaje da ove godine planira da nastavi s povećanjem broja zaposlenih. Miletić ističe da je poenta u tome da se ljudima nije nametala redukcija, već su je oni sami predložili.
- Tada je veća verovatnoća da će se redukcija i sprovesti. Sa druge strane, pomažu i vlasniku da smanjenje plate bude poslednja opcija za uštedu - navodi Miletić.
I Radoslav Veselinović, vlasnik šabačke "Galeb grupe", kaže da je ova firma, koja upošljava oko 1.400 radnika, preduzela mere koje će obezbediti radna mesta za sve. Glavne mere se odnose na prebacivanje zaposlenih iz delatnosti koje slabije idu u one profitabilnije. Tako će, kaže Veselinović, radnici koji su radili na proizvodnji metalnog nameštaja preći na proizvodnju metalne ambalaže za prehrambenu industriju, dok je deo ljudi iz komercijale prebačen u marketing. Sličnih pomeranja biće na svim nivoima, pa i u vrhu menadžmenta.
- O skraćenju radne nedelje nema ni govora. Baš sad kad je kriza, moramo da radimo duže i više, jer što kaže narod, kad u selu led pobije, seljak ustaje sat ranije, a leže sat kasnije - iznosi svoje viđenje sagovornik "Novca".
- Nama glavna sezona počinje u aprilu, a do tada smo za one koji nisu dovoljno angažovani osmislili dodatne programe, pa rade na remontu opreme, proizvodnji prototipova, pripremi standarda, edukaciji i svemu onome što inače ne stižemo. Uz sve to, ipak ćemo morati da idemo i na smanjene plata svima, a spremni smo da ih, čim krene bolje, opet podignemo - kaže Veselinović. Tokom glavne sezone, kad ima najviše posla, za razliku od prethodnih godina, kada su uzimali pomoć sa strane i kooperante, ove godine čitav posao obaviće sami radnici "Galeb grupe".
Nemanja Popov, generalni direktor "Centroproizvoda", kaže da trenutno nema potrebe za smanjenjem troškova, ali da će preduzeti mere ukoliko bude potrebe. "Mogli bi da smanjimo troškove marketinga, gde godišnje izdvajamo između 10-15 odsto našeg prometa. Razmislićemo i da li ćemo sređivati zgradu i kancelarije. Možemo i smanjiti zalihe koje su u januaru ove godine u odnosu na prošlu povećane 35-40 odsto", kaže Popov i dodaje da je kriza ujedno i šansa. "Centroproizvod" je u januaru sklopio ugovor sa distributerima o izvozu na tržišta Bugarske, Hrvatske i Slovenije, a od sredine godine krenuće i sa izvozom u Albaniju i Rumuniju.
Ipak štednja
Ozbiljna štednja vidljiva je i u Hemijskoj fabrici "Elan" iz Prijepolja koja zapošljava 105 radnika. "Na struji i vodi uspeli smo da uštedimo i više od deset odsto dosadašnjih troškova. Bitnija stavka jeste nabavka sirovina jer smo pronašli one istog kvaliteta, a i do 25 odsto jeftinije. Osim boljih kontakata sa dobavljačima, pokušavamo da pridobijemo i nove kupce", kaže Goran Sekulić, direktor "Elana". Zahvaljujući novim merama, "Elan" je nedavno sklopio dogovor s mostarskom firmom "Daca komerc" koja će od prijepoljske fabrike kupovati robu široke potrošnje, prvenstveno lepila koja se prodaju u farbarama. Takođe, trenutno pregovaraju i sa potencijalnim kupcem preko koga planiraju da plasiraju robu na rusko tržište.
Poslednja mera, kaže Sekulić biće otpuštanje radnika. "Nemamo zadovoljavajuću strukturu zaposlenih. Imamo, recimo, deset portira koji nam nisu potrebni, ali nemamo pet tehnologa, jer ih jednostavno nema u Prijepolju. Ako budemo primorani da otpuštamo ljude, krenućemo od logistike, ali ako situacija bude alarmantnija, mogući su otkazi i u proizvodnji", kaže Sekulić.
Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca Srbije tvrdi da se privatni poslodavci ponašaju domaćinski, a tako bi trebalo i država.
- Vlasnik sa svojim problemima leže i ustaje i svaki dan dobije neku ideju kako da popravi situaciju. Kamo sreće da je država već privatizovala javna preduzeća i da sad privatni vlasnik o svom trošku rešava te probleme, a ne svi poreski obveznici - kaže Avramović. On ističe da se poslodavci prilagođavaju krizi, pa ako imaju pet-šest proizvodnih linija, gase one koje ne idu, a radnike prebacuju na preostale linije. Neki koji imaju više delatnosti, kompletnu proizvodnju preusmeravaju na grane koje su im profitabilne. Mnoga preduzeća, kaže on, pribegla su merama štednje, od kojih je najčešća prebacivanje proizvodnje sa gasa na jeftiniji ugalj.
- Dakle, poslodavci rade domaćinski, a to tražimo i od države. U međuvremenu, dok čekamo da država osmisli svoje mere i ponudi neophodnu pomoć, mi ne tapkamo u mestu prepušteni sudbini, već sami menjamo preduzeća u pokušaju da opstanu i u ovim kriznim vremenima.
Ugrožen izvoz
- Država bi trebalo da izdvoji veću pomoć industriji i da posveti više pažnje izvoznim programima. „Galeb grupa" planira izvoz od 15 miliona evra ove godine, ali kao i svi, imamo problem obrtnih sredstava i bez kreditne pomoći države izvoz će nam biti tri puta manji, dakle 4-5 miliona evra - kaže Radoslav Veselinović, vlasnik kompanije, i napominje da će zbog efekata krize ova kompanija zabeležiti rast proizvodnje od desetak odsto umesto planiranih trideset.
Mere privatnog sektora
-prodaja neprofitabilnih delova preduzeća
-smanjenje plata
-prebacivanje radnika iz administracije u proizvodnju
-prelazak na jeftinije sirovine
-prelazak sa gasa na ugalj
-smanjenje troškova reprezentacije i održavanja zgrada
