Izvor: Politika, 14.Jun.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opstajemo na elektronskom tržištu
Srbija se nalazi između 40. i 50. mesta među 159 zemalja sveta, prema informatičko-komunikacionim pokazateljima
Srbija se i dalje dobro drži na tržištu elektronskih komunikacija, čak i pre prodaje „Telekoma” ievidentnog pada bruto domaćeg proizvoda drugu godinu zaredom. Ekonomisti to nazivaju negativnim rastom, kao što su nuli svojevremeno pridodali pridev – pozitivna, ali u elektronskom povezivanju i poslovanju još od 2010. Srbija se nalazi u prvoj trećini od 159 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemalja sveta, prema informatičko-komunikacionim (IKT) pokazateljima. Uglavnom od 40. do 50. mesta. U čemu još naša zemlja može da se pohvali ovako visokim postignućem, osim u nauci?
Prema rečima dr Milana Jankovića, docenta Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, direktora Regulatorne agencije za elektronske komunikacijei poštanske usluge (RATEL),ukupan prihod na tržištu elektronskih komunikacija u prošloj godini bio je oko 1,5 milijardi evra, a od poštanskih usluga 125 miliona evra.U proteklih sedam godina sve je manje-više isto, ali njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu ostalo je nepromenjeno – oko pet odsto.
Ni iznos ulaganja nije zanemarljiv – 186 miliona evra, iako je to industrija koja iziskuje mnogo više ukoliko želimo da se održimo u nemilosrdnoj međunarodnoj utakmici. I ne hoteći stigli smo do „Telekoma Srbija” koji – sudimo li na osnovu odjeka u javnosti – jedino zdušno brani Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) i pokoji ekonomista.
Prvi čovek RATEL-a priznaje da je i sam verovao da je to, prevashodno, tehnološko pitanje, ali kucnuo je čas da se trezveno pročešljaju ekonomski i tehnološki razlozi „za” i „protiv” prodaje. Zašto? Zato što će srpska telekomunikaciona kompanija, koja i dalje svake godine odbacuje veliku dobit, morati sve žešće da se nadmeće s multinacionalkama iza kojih stoje bogatije zemlje. Dovoljno je pomenuti, dodaje on, norveški „Telenor” s većinskim državnim vlasništvom i vlastitim ograncima u 13 zemalja.
– „Telekom Srbija” pokazao je veliku žilavost. Zadržao je dobre pozicije, ali su ubuduće potrebne velike investicije u tehnološki razvoj kompanije da bi izdržala na otvorenom tržištu telekomunikacija. – Da li će se prodati svih 78 odsto državnih akcija ili manje, odlučićevlada koja će do 1. juna dobiti mišljenje savetnika za privatizaciju.
Ukoliko dođe do privatizacije, biće prodato tržište „Telekoma Srbija” u fiksnoj imobilnojtelefoniji,internetu i licence u BiH i CrnojGori.
U danima i sedmicama koji nailaze predstoji prelazak sa analognog na digitalno prikazivanje televizijskog programa, pa bi do kraja godine, nakon javnog nadmetanja, u državnu kasu trebalo da se slije od 80 do 100 miliona evra.
Otuda i pitanje – kakva je postojeća „elektronska slika” Srbije sa 7,14 miliona žitelja (bez Kosova i Metohije) saBDP od 3.878 milijardi dinara?
Prema podacima RATEL-a prihod od mobilne telefonije iznosio je 846,94 miliona evra uz investicije od 65,77 miliona evra.Ima 9.344.977 pretplatnika, pri čemu suuračunati samo oni koji su bili umreženi u poslednja tri meseca.Nastavlja serast korisnika s naknadnim izmirivanjem računa (postpejd), kojih ima 4.368.526, a opada broj sa pretplatom unapred (pripejd), kojih je 4.976.451.
Umrežu treće generacije uključena je gotovo polovina – 4.676.981, a u martu je uvedena i četvrta generacija.
U fiksnojtelefonijiprihod od 2.856.134 pretplatnikaiznosioje 320,58 miliona evra, a investirano je 48,53 miliona evra.
Medijskesadržajenudi 98 isporučilaca (provajderi):kablovske mreže – 62 odsto pretplatnika, internetom(IPTV)– 21 ipreko satelita(DTH)– 17 procenata.
Internet uslugama bavi se 217 manjih i većih operatera, sa ukupno 6.191.519 pretplatnika (uključujući korisnike tehnologije treće generacije), čiji se broj u poređenju s 2013. povećao za 500.000 ili 8,8 procenata. Prihod je dostigao 172,52 miliona evra. Čak 6.177.211 ih je koristilo širokopojasniinternet, uključujući korisnike mobilne mreže treće generacije.
Poštanska zarada se iz godine u godinu postojano uvećava, tako da je lane dosegla 125,13 miliona evra.
„Ako pogledate po oblastima, najveći je udeo mobilnetelefonije– 57 odsto, zatim dolaze fiksna– 22, internet – 11 i medijski sadržaji– osam procenata”, zaključuje Janković.
„Što se RATEL-a tiče, u budžet Srbije 2014. uplatio jeoko milijardu dinara, što je za 17 odsto više nego prethodnegodine. Ali to nije sve: prihode smo povećali za 8,9 odsto,a rashode smanjili za 2,7 procenata.”
Stanko Stojiljković
