Izvor: Banke.Online.rs, 04.Jun.2013, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oporavak privrede diktira dinamiku rasta

Da ni tržište osiguranja u Srbiji nije imuno na krizu, govori podatak da je ionako spor napredak gotovo sasvim zaustavljen u 2011. godini, posle čega je usledio blagi oporavak. Prema podacima agencije GfK, procenat, inače prilično konzervativnih građana Srbije, koji koriste neke od vidove ličnog osiguranja pao je sa 16 odsto, koliko je zabeleženo 2008, na 14 odsto, dok je broj korisnika životnog osiguranja još manji - tek oko 11 odsto stanovnika Srbije osigurava svoj život. Ovu sumornu sliku sivim tonovima boji podatak koji ukazuje na odnos tržišta osiguranja i bruto domaćeg proizvoda od skromnih dva odsto. Poređenja radi, u razvijenijim zemljama udeo tržišta osiguranja u BDP kreće se i do 10 odsto. Procenjuje se da bi veliki iskorak bio napravljen kad bi odnos tržišta osiguranja i BDP-a dostigao nivo od oko pet odsto BDP-a. Svi ovi podaci nedvosmisleno ukazuju na nerazvijenost tržišta osiguranja u Srbiji, ali i na veliki potencijal koji to tržište nudi. - Postoji direktna korelacija između ovog procenta i obima BDP-a jedne zemlje, tako da sa oporavkom privrede očekujemo da će ovaj procenat rasti. Naravno, to se neće desiti „preko noći“, ali realno je očekivati postepeni rast ukupnog tržišta osiguranja koji neće biti posledica podizanja cena postojećih proizvoda, već razvoja novih proizvoda i povećanja broja korporativnih klijenata i fizičkih lica koji prepoznaju vrednosti osiguranja - komentariše za Danas Zoran Višnjić, član Upravnog odbora Unika internešenel za region jugoistočne Evrope. Dileme nema, godišnjom premijom osiguranja od oko 500 miliona evra ne možemo biti zadovoljni. Utoliko pre što, poređenja radi, ukupna premija tržišta osiguranja u Bugarskoj iznosi oko 800 miliona evra, u Hrvatskoj oko 1,2 milijarde evra, a u Sloveniji gotovo 2,5 milijardi evra. Analitičari procenjuju da bi veća podrška države, izražena kroz poreske olakšice, koje su, uzgred budi rečeno, već odobrene dobrovoljnim penzionim fondovima - bila dobrodošla, i da bi eventualne izmene zakonske regulative podstakle razvoj industrije osiguranja. Naš sagovornik se slaže sa konstatacijom da bi izjednačavanje poreskog tretmana životnih, kao i privatnih zdravstvenih osiguranja, sa penzionim fondovima bio korak u dobrom pravcu. Tvrdi, takođe, da postojeći pravni ambijent mora da se menja, jer on u dobroj meri predstavlja ograničavajući faktor daljeg razvoja tržišta osiguranja. - Potrebno je, najpre, otkloniti nedoumicu u vezi sa podelom osiguravajućih kuća na životna i neživotna osiguranja, a zatim i konzistentno primenjivati propise na sve učesnike na tržištu, kao i uvesti poreske olakšice za životna i dopunska zdravstvena osiguranja. Od države se očekuje i da relaksira stroge propise kojima je regulisano zapošljavanje u osiguranju, kao i da stvori uslove za fer utakmicu na tržištu kod osiguranja kompanija koje su u državnom vlasništvu. Jedna od mera odnosi se na promenu načina zaključivanje ugovora za obavezno osiguranje motornih vozila. Takođe, neophodno je završiti proces privatizacije tržišta osiguranja u Srbiji, jer bi se time otklonile mnoge prepreke koje koče reforme od suštinskog značaja za dalji razvoj ove industrije - ističe Višnjić. Komentarišući podatak da je u Hrvatskoj recimo premija osiguranja po glavi stanovnika dostigla iznos od 274 evra, a u Srbiji samo 78 evra, Višnjić podseća da je u mnogim zemljama početni zamajac za razvoj životnih osiguranja obezbeđen stimulativnim zakonskim rešenjima. To je, kaže sagovornik Danasa, očekivan potez imajući u vidu činjenicu da je reč o investicijama koje se, posmatrano na duži rok, vraćaju državi, dok građanima i privredi omogućavaju uslove u kojima bi se lakše odlučili za kupovinu polise osiguranja. Sudeći prema planovima za period do 2020. godine, ciljna grupa Unika osiguranja biće mala i srednja preduzeća, što je sasvim razumljivo ako se zna da ta preduzeća čine više od 90 odsto srpske privrede. S druge strane, međutim, srpski privrednici većinu osiguravajućih proizvoda percipiraju više kao trošak, a ne kao unosnu investiciju. - Za nas je ovaj segment tržišta veoma bitan i zato nastojimo da razvijamo svest privrednika da osiguranje njihovog poslovanja ne predstavlja opciju, već neminovnost jednog zdravog poslovanja i trošak koji se mora ukalkulisati u svako planiranje. Ipak, ne bih rekao da je osiguranje unosna investicija, već predstavlja pokriće rizika koji bi mogli dovesti do prekida proizvodnje, velikih gubitaka, pa i do bankrota kompanija. Osiguranje omogućava privrednicima da se usredsrede na sopstvenu delatnost i da deo rizika poslovanja prenesu na osiguravajuća društva. Niko ne želi da se desi osigurani slučaj, kako mi to zovemo u osiguranju, odnosno da izbije požar, nastane šteta usled vremenskih nepogoda, nezgoda zaposlenih.... Nažalost, to se često dešava i privrednicima je potreban pouzdan partner u takvim situacijama, kako bi što pre nastavili sa normalnim aktivnostima - objašnjava Višnjić i procenjuje da se već u 2013. godini može očekivati blagi rast tržišta osiguranja. Ako je suditi prema podacima koje su na konferenciji za novinare, održanoj u Milanu, saopštili predstavnici kompanije Unika internešenel, osiguravajuća kuća Unika Srbija, koja je na našem tržištu prisutna šest godina, investirajući oko 50 miliona evra, već beleži oporavak. Na to, između ostalog, ukazuje podatak da je za prva četiri meseca 2013. godine ostvaren rast ukupne premije za oko 22 odsto (stopa rasta premije životnog osiguranja još je veća i iznosi 24,35 odsto), dok je broj klijenata premašio 1,2 miliona. Planom za 2013. godinu zacrtano je da tržišno učešće Unike Srbija, koja sada zauzima petu poziciju na tržištu osiguranja, premaši osam odsto. Da prostora za širenje tržišta osiguranja ima i u, inače razvijenijem, regionu centralne i istočne Evrope, govori podatak da je tek svaki osmi stanovnik tog regiona vlasnik ugovora o životnom osiguranju. Kad je reč o populaciji mlađoj od 30 godina, statistika kaže da se za razliku od vršnjaka iz ovog dela Evrope, od kojih čak 26 odsto poseduje neki vid ličnog osiguranja (životno, zdravstveno i osiguranje od posledica nesrećnog slučaja), samo osam odsto mladih u Srbiji odlučuje za korišćenje nekog od vidova tog osiguranja. Zanimljivo je da je svaki treći mladi stanovnik Srbije osigurao svoje vozilo i po tom parametru primakli smo se stanovnicima centralne i istočne Evrope. Nadu da bi tržište osiguranja uskoro moglo da dobije vetar u leđa uliva izjava pomoćnika ministra finansija Zlatka Milikića, koji je potvrdio da to ministarstvo podržava poreske olakšice u sektoru osiguranja koje su i u svetskoj praksi poznate. On je dodao da Vlada i NBS rade na tome kako bi potencijalnim korisnicima učinili dostupnim i osiguranje od prirodnih katastrofalnih rizika. Zdrava tržišna konkurencija - Prosečna polisa obaveznog auto-osiguranja u Srbiji iznosi oko 80 evra, a u Hrvatskoj gotovo 200 evra. I mada su rizici poslovanja u obe zemlje na gotovo istom nivou, realni troškovi pribavljanja osiguranja u Srbiji znatno su veći. Imajući u vidu da obavezno auto-osiguranje čini trećinu ukupne premije osiguranja u Srbiji, dolazimo do zaključka da je razlika samo u ovom segmentu ogromna. Zato je, osim donošenja novih zakona, neophodna dosledna primena postojećih propisa, ali i stvaranje predvidivog pravnog okvira za normalno poslovanje osiguravajućih društava. Osim toga, mora se eliminisati arbitrarnost u primeni zakona, jer se time narušava zdrava tržišna konkurencija i sputavaju investicije - kaže za Danas Zoran Višnjić, član Upravnog odbora Unika internešenel za region jugoistočne Evrope.    

Nastavak na Banke.Online.rs...