Izvor: Večernje novosti, 07.Sep.2014, 16:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oporavak na rafovima

PROMET robe u trgovini na malo u Srbiji u julu je, u odnosu na jun godine, bio za 5,4 odsto veći, ukazuje zvanična statistika. I u poređenju sa istim mesecom prošle godine, maloprodaja pokazuje znake oporavka. Promet u radnjama je za 12 meseci povećan za 5,3 odsto. A, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i da je u prvih sedam meseci ove godine promet veći za 2,5 odsto, nego u istom periodu prošle godine. Ali, u trgovinskim kućama i STR-ma su iznenađeni ovim podacima. Kažu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sumnjaju u zvanične podatke o rastu prometa i da je tako nešto moguće „samo u statističkim brojkama“, jer upravo u poslednja tri, četiri meseca imaju kontinuirano usporavanje prodaje. A povećanje maloprodajnog prometa „jul na jun“ po trgovcima je „uobičajena mesečna fluktuacija“ i svaki jul je bolji od svakog juna od tri do pet odsto. - Pravi porast prometa može doći samo od porasta BDP, a ako njega nema, može doći samo do kratkotrajne, sezonske oscilacije bez trajnijeg značaja - kaže za „Novosti“ Goran Kovačević, generalni direktor „Gomeksa“. - Moguće je da je promet u trgovini januar-jul 2014. veći za 2,5 odsto, ali verovatno se radi o apsolutnim iznosima, koji nisu uzeli u obzir inflaciju. Sa uračunavanjem inflacije verovatno se radi o malom padu realne prodaje. Možda je došlo do skoka prodaja u nekoj drugoj vrsti trgovine, ali kod nas, kada je reč o robi široke potrešnje - ne. Kovačević još ukazuje da je u ovoj godini promet robe široke potrošnje obeležio i značajan pad cena osnovnih životnih namirnica u odnosu na prošlu (ulje, šećer, brašno, hleb), pa je teško očekivati da se povećati i prihodi trgovina. Na primer, na prodaji hleba imaju porast u komadima od 16 odsto, a finansijski su - na istom kao prošle godine. - Podatak da je promet robe na malo u prvom polugođu ove godine porastao za preko pet odsto izgleda neverovatno s obzirom na veoma nepovoljne druge ekonomske indikatore, posebno zbog pada BDP - kaže za „Novosti“ ekonomista Danilo Šuković. - Ali, ako isključimo mogućnost statističke greške, mada ni ona u našim uslovima nije nemoguća, bilo zbog promene metodologije, bilo zbog loše prikupljene informacione osnove, na povećanje potrošnje moglo je uticati više faktora. Prvi, i svakako najpoželjiniji je, ukazuje Šuković, nagoveštaj rasta privredne aktivnosti. Jer, povećana potrošnja dovodi i do rasta ponude, odnosno do rasta proizvodnje. U prilog verovatnoći da se radi o ovom uzroku je i blagi rast zaposlenosti, koji se desio u ovom periodu. Veća poseta stranih turista takođe, po Šukoviću, može da utiče na rast prometa robe na malo. - Značajan uticaj na porast potrošnje bez sumnje su imale majske poplave, koje su brojnim domaćinstvima uništile sve zalihe namirnica i potrepština, što ih je nateralo na neplanirane nabavke - smatra Šuković. - Na rast potrošnje mogle su uticati i veće doznake iz inostranstva, naravno, ukoliko ih je bilo. Za odmeravanje uticaja ovih, ili još nekih drugih faktora, potrebna je detaljna analiza brojnih ekonomskih indikatora. NIJE BAŠ REALNO Ne može se reći da je došlo do godišnjeg oporavka prometa, smatraju u trgovinskim kućama: - Nikome nije, na primer, palo na pamet da je bilo manje odlazaka na godišnji odmor, da je više ljudi ostalo u kućama. Pri poređenju januar - jul ove, u odnosu na isti period prošle godine, nije napomenuto da su 2014. bile poplave, koje su na veliku žalost „oporavile“ trgovinu, a niko ne voli da se na taj način podižu prometi.

Nastavak na Večernje novosti...