Izvor: B92, 01.Jun.2010, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oporavak hrvatske privrede na jesen
Zagreb -- Početak hrvatskog oporavka i rasta domaće proizvodnje ne treba očekivati pre trećeg kvartala, navodi Rajfajzen banka (RBA) za Hrvatsku.
Negativne tendencije u kretanju potrošnje domaćinstava i zaposlenosti nastavljene su u prvom tromesečju 2010, konstatovano je u izveštaju.
RBA navodi da se hrvatska Vlada odlučila za uvođenje mera za oživljavanje privrede, pošto se u uslovima pada tražnje za robom i uslugama ne očekuje uobičajeni sezonski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << doprinos investicionih aktivnosti smanjenju nezaposlenosti.
Analitičari te banke kažu da se pri odabiru najdelotvornijih mera Vlada mogla koristiti bogatim iskustvom evropskih država, koje su programe za podršku privredi realizovale 2009. godine.
Iz paketa Vladinih mera, kako je predočeno, sprovedene su dve aukcije HBOR-a za kreditiranje obrtnih sredstava poduzeća, a uskoro se očekuju i mere za pokretanje investicija.
Efekat tih mera i oporavak turističkih tržišta, te rast prihoda od usluga iz turizma trebao bi, prema RBA-u, u trećem tromesečju doneti zaokret, uz početak rasta domaće proizvodnje.
Na finansijskim tržištima, pak, preovladava visoka likvidnost. Usporila se, naime, kreditna aktivnost banaka zbog smanjene tražnje za kreditima, a povećao se priliv kapitala iz inostranstva, što je rezultiralo izostankom sezonskih depresijacijskih pritisaka.
Istovremeno je, kako se navodi u izveštaju, pad potrošnje domaćinstava, uz prilagođavanje državne potrošnje realnom fiskalnom kapacitetu, doveo do izostanka inflatornih pritisaka uprkos visokoj likvidnosti finansijskog sistema.
RBA ukazuje da približavanje ulaska Hrvatske u Evropsku uniju i očekivana aplikacija za monetarnu uniju zahtevaju odražavanje fiskalnih agregata unutar mastrihtskih kriterijuma u kratkom roku, pre nego što očekivani rast BDP-a u dužem periodu omogući opuštenije prilagođavanje.
Stoga će se, kažu analitičari RBA, hrvatska fiskalna politika morati usmeriti na ubrzano menjanje strukture i visine obračunskih rashoda s jedne, te prihoda s druge strane, što donosi i politički nepopularne promene u strukturi korisnika i obveznika finansiranja javnih finansija.
Upravo će brzina i uspešnost strukturnih promena, uz jačanje priliva stranog kapitala, odrediti tempo privrednog rasta u razdoblju priključivanja zajedničkom evropskom tržištu, ocenjuje RBA.
"Rajfajzen banka" prognozira da će, predvođena rastom nezaposlenosti, lična potrošnja u Hrvatskoj nastaviti da pada, a da će nepovoljni trendovi u građevinskom sektoru, industrijskoj proizvodnji i smanjeni priliv direktnih investicija negativno uticati na investicionu potrošnju.
S obzirom na pritiske u vezi s padom državne potrošnje, ne očekuje se da će ona ove godine pozitivno uticati na kretanje BDP-a. Na BDP će, međutim, smatra RBA, povoljno uticati umereni rast izvoza, što će biti posledica oporavka strane tražnje uz istovremeni dalji pad uvoza.
Kao pretnja navedenoj tezi nameće se velika zavisnost Hrvatske od uvoza energenata, pa bi poskupljenje u tom segmentu na inostranim tržištima, negativno uticalo na hrvatsku privredu, navodi se, između ostalog, u izveštaju RBA.
