Izvor: B92, 05.Mar.2014, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operateri bez para za investicije
Beograd -- Sektor telekomunikacija nije našao poslovni model u kome bi iskoristili priliku koju pružaju aplikacije i društvene mreže, kaže Dejan Ljuština iz kompanije PwC.
Direktor konsaltinga za telekomunikcije kompanije PwC Dejan Ljuština smatra da je sektor telekomunikacija pred velikim izazovom usled sve većeg korišćenja pametnih telefona, tableta i sličnih uređaja, ne za klasične potrebe kao što su telefoniranje i slanje poruka, već za aplikacije Facebook, Twitter, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << WhatApp..
I pored toga što ljudi žele sve više da komuniciraju, realnost pokazuje da telekom operatorima pada prihod, profitabilnost i velika većina njih se muči da pronađe sredstava za investiranje u mreže, naveo je.
Lazarević je predočio da investitori danas smatraju da su pouzdanost i troškovi telekomunikacija ključni faktor pri odlučivanju o investicijama, da većina zemalja u regionu postepeno prilagođava svoje zakonodavstvo propisima EU, ali i da su ipak potrebni dodatni napori u implementaciji garancija konkurentnosti. Snažna želja zemalja jugoistočne Evrope da se priključe EU osigurala je da se opšti pravac telekomunikacione politike kreće ka otvaranju tržišta, što je stvorilo prilike za strane direktne investicije u tom sektoru, smatra Lazarević.
To se, kako je objasnio, dešava jer se telekomunikacioni operatori nisu transformisali, nisu našli poslovni model u kome bi iskoristili priliku koju pružaju aplikcije, društvene mreže, nego su to učinile primarno kompanije kao što su Facebook, Google, Apple, WhatsApp.
Očekivanje je da se do 2020. godine pad prihoda operatora kreće stopom od dva odsto, posebno u segmentu fiksne telefonije, i nešto manje u mobilnoj.
Paralaleno s tim padom, broj minuta kojie se potroše u telekomunikacionim mrežama neće pasti, nego će ostati stabilan, dok će prenos podataka rasti eksponencijalnom brzinom.
Prema njegovim rečima, s jedne strane operatori su pod pritiskom, jer njihovi korisnici žele te servise, a s druge strane nemaju sredstava da grade nove mreže koje te servise treba da pruže na kvalitetan način.
To je realnost telekomunikacione industrije, a problem je još veći u Evropi gde postoji mnogo malih igrača, fragmentirano trzište, ali i vrlo kompleksan regulatorni okvir koji otežava investicije u tom segmentu, kazao je Ljuština, dodavši da je i pad cena smanjio mogućnost za investicije.
Kada je reč o izazovima koji se nalaze pred operatorima, Ljuština je naveo da, iako će manje zaradjivati, moraju da investiraju, da postanu puno efikasniji nego što su sada, i da nađu nove operativne modele da pruže sve servise kupcima ali na jeftiniji način nego sada.
Takođe, pred njima je mnogo više konsolidacija u cilju ukrupnjavanja telekomunikacionih operatera na tržištu jer će se, kao veći i efikaniji, lakše nositi sa tim problemima, dodao je.
Ljuština je zaključio da danas definitvno korisnici definišu tržište, jer je iz njihove perspektive operator samo "jedan od", dok je primetnija lojalnost prema aplikacijama i uredjajima.
Usvajanje Strategije razvoja širokopojasnog interneta u Srbiji do 2016. godine trebalo bi da bude jedan od prvih koraka nove vlade nakon izbora, kazao je državni sekretar Ministarstva trgovine i telekomunikacija Stefan Lazarević, dodavši da će to doprineti rastu BDP-a i otvaranju novih radnih mesta.
Lazarević je, na otvaranju Telekomunikacionog foruma Jugoistočne Evrope, podsetio da je Ministarstvo već pripremilo ovu Strategiju, završena je javna rasprava i implementiran je veliki broj komentara, ali s obzirom da su raspisani izbori, njeno usvajanje će morati da sačeka novu vladu.
Za razvoj širokopojasnog interneta veoma je bitno da novi saziv parlamenta vrlo brzo usvoji Zakon o planiranju i izgradnji koji je, takođe, dugo pripreman i koji će olakšati razvoj telekomunikacione infrastrukture u Srbiji, istakao je on.
Prema njegovim rečima, za ovu oblast je bitno još nekoliko zakona, među kojima je i Zakon o elektronskom poslovanju.
"Naša ideja je da tim zakonom objedinimo pitanje elektronskg identiteta, e-potpisa, e-dokumenta, kao i da rešimo pitanje elektronskog arhiviranja", naveo je Lazarević.
