Izvor: S media, 17.Jul.2010, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasuljivanje deficita
Od početka godine izvoz je, u odnosu na isti period prošle godine, porastao 16 odsto više nego uvoz. Stručnjaci procenjuju da bi taj trend mogao da se nastavi, ali da bi uz bolju organizaciju proizvodnje rezultati bili bolji. Milioni odlaze na kineski luk i jabuke iz Čilea.
Jedan od osnovnih argumenata za tvrdnje da zemlja izlazi iz krize, jeste rast spoljnotrgovinske razmene i smanjene deficita u razmeni sa inostranstvom.
Prema statističkim podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << od početka godine izvoz je, u odnosu na isti period prošle godine, porastao 16 odsto više nego uvoz, pa je minus u razmeni sa inostranstvom smanjen za 11 procenata - na 2,8 milijardi dolara.
Stručnjaci procenjuju da bi taj trend mogao da se nastavi, ali da bi uz bolju organizaciju proizvodnje rezultati bili bolji.
Najviše uvozimo naftu, gas, obojene metale, mašine i aparate, vozila... Ipak, devize i dalje trošimo i na robu koju i sami proizvodimo - paradajz i krastavce iz Makedonije, jabuke iz Čilea, luk iz Kine, pasulj iz Kirgistana...
Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije rekao je da veći uvoz pojedinih voćarsko-povrtarskih proizvoda sezonskog karaktera, jer nemamo tehnologiju skladišetenja, a tehnologija prerade voća je zaostala.
Uz bolje tehnologije skladištenja i pakovanja poljoprivrednih proizvoda godišnje bi moglo da se uštedi oko 150 miliona dolara, koliko sada odlazi na njihov uvoz. Prošle godine, zbog problema sa otkupom, na uvoz svinja i svinjskog mesa potrošili smo 24 miliona dolara.
"Negde početkom osamdesetih godina kad su nabavljeni putnički avioni "boing" trećina vrednosti u aranžmanu je plaćena limenkama mesa", rekao je Stanković.
Sada inostranstvu najviše prodajemo gvožđe i čelik, obojene metale, električne mašine i aparate, žitarice, voće i povrće. A od početka godine, izvoz je 20 odsto veći nego prošle godine u isto vreme.
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da je na rast izvoza uticala povoljan kurs, odnosno depresijacija dinara i pomanjkanje tražnje na domaćem tržištu i preorijentacija na izvoz.
Rast izvoza znak je ekonomskog oporavka i verovatno će biti nastavljen narednih meseci, kažu ekonomisti, ali naglašavaju da je neophodno prelaženje sa potrošačkog na investicioni model rasta.
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u klikom na dugme.
Povezane vesti
Smanjio se udeo obveznica SAD u vlasništvu Kine
Poslovni forum Srbije i BiH
Trgovinski deficit Srbije smanjen za 38,7 odsto
Hrvatski tajkuni su shvatili da novac leži u voću
Folksvagen gradi novu fabriku u Kini
Komentari
Ostavi komentar Nema komentara
