Izvor: Politika, 03.Dec.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasno brzo smanjenje referentne kamate NBS
Korist od smanjenja imaju samo korisnici dinarskih zajmova. – Rizik od naglog rasta cene primarnog novca radi očuvanja cenovne stabilnosti
Brzo smanjenje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja je orijentir za vođenje kamatne politike banaka, donelo bi više negativnih nego pozitivnih efekata, upozorava dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Zbog ispoljenog višemesečnog nezavisnog kretanja aktivnih kamatnih stopa banaka (na kredite), u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosu na kretanje referentne kamate NBS, koja je u hroničnom padu, njenim daljim smanjenjem neće pojeftiniti bankarski zajmovi, što bi dovelo do podsticanja privredne aktivnosti.
Podsetivši na to da je referentna kamatna stopa centralne banke ključna alatka za postizanje usvojene ciljane stope inflacije na srednji rok, profesor Đukić ukazuje da u uslovima režima slobodno fluktuirajućeg deviznog kursa NBS primenjuje taj koncept samo delimično.
– Jer, kad je domaće tržište novca plitko, monetarna politika ne može da se zasniva samo na mehanizmu kamatnih stopa, što znači da je za tržišne učesnike u Srbiji znatno važnije to da li će vlada, fiskalnom politikom, ostvariti održiv budžetski deficit na srednji rok.
Podsećanja radi, glavni argument za brzo smanjenje referentne kamate sa 12 odsto, koliko je iznosila do 8. oktobra, kad je Monetarni odbor doneo odluku da je obori na 11 procenata, bio je da će se tako banke destimulisati da veliki iznos likvidnosti plasiraju u repooperacije NBS i zapise Trezora zbog njihove izuzetno atraktivne kamatne stope, imajući u vidu nisku stopu inflacije, koja je u septembru bila nulta. Zatim je 5. novembra Monetarni odbor referentnu kamatnu stopu smanjio na 10 odsto, a viceguverner Bojan Marković je nedavno izjavio da „na osnovu tekuće projekcije, uzimajući u obzir sve rizike, Monetarni odbor Narodne banke Srbije procenjuje da je verovatnije da će referentna kamatna stopa u narednom periodu biti snižena, nego da se neće menjati”.
Međutim, stvarnost se podsmehnula očekivanjima kreatora monetarne politike da će banke deo viška likvidnosti, umesto u trezorske i zapise NBS, usmeriti u plasmane preduzećima i stanovništvu uz niže kamatne stope. Objašnjavajući tu činjenicu, Đukić navodi da, u uslovima u kojima se četiri petine transakcija indeksira u evrima, kamatne stope na većinu kredita ne mogu biti smanjene. Jer, za najveći broj zajmoprimaca najbitnije je kretanje kamata u evrozoni – euribor sa rokom od tri i šest meseci i kretanje rizične premije koja „pokriva” rizik zemlje, kao i kamatne marže koju zaračunavaju banke. To znači da će blagodeti smanjenja referentne kamate osetiti samo korisnici dinarskih kredita kod kojih je cena primarnog novca NBS orijentir za cenu dinarskog zajma.
Naš sagovornik upozorava na to da postoji veliki rizik da NBS, nakon brzog smanjenja referentne kamate, koja je proletos nadmašila 17 odsto, pribegne obrnutoj meri – njenom učestalom povećanju, zbog nemogućnosti da postigne ciljnu stopu inflacije u 2010. i 2011. godini. Uz to, rastući je rizik da NBS, zbog pritisaka da dinar depresira, pribegne naglom povećanju referentne kamate kako bi imobilisala slobodna sredstva banaka i stanovništva, radi smanjenja pritisaka na devizno tržište koje je sada mirno.
Alternativa tom scenariju jeste trošenje deviznih rezervi u odbrani kursa dinara, što je još gore, imajući u vidu da se devizni priliv obezbeđuje prevashodno iz privatizacije, menjačkih poslova i zaduživanja u inostranstvu a ne izvozom robe i usluga.
Zaduživanjem u inostranstvu da bi se devizne rezerve potrošile na intervencije na deviznom tržištu, opterećuju se buduće generacije bez ostavljanja proizvodnog potencijala koji garantuje održivost spoljnog duga. Stopa rasta realnog bruto domaćeg proizvoda trebalo bi da bude bar na nivou od tri odsto da bi se servisirale samo kamate po kreditima koji se koriste kod MMF-a.
Imajući u vidu i državne dugove kod drugih kreditora, u NBS procenjuju i upozoravaju da je za održivost spoljnog duga potrebno ostvariti rast realnog BDP-a od bar pet odsto godišnje. U sadašnjoj situaciji banke su primorane da zbog visokog kreditnog rizika i u očekivanju raspleta oko aranžmana sa MMF-om i mera vlade, u prvom kvartalu 2010. i dalje plasiraju veliki iznos likvidnosti u repooperacije NBS i zapise Trezora.
Da bi sprečila eventualni špekulativni unos kapitala u zemlju radi ostvarivanja zarade ne repo operacijama i mogući špekulativni udar na devizni kurs, radi iznošenja deviza u inostranstvo, NBS ima arsenal mera iz oblasti supervizije banaka i visine obavezne rezerve i pri relativno visokoj referentnoj kamati, ukazuje Đukić.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 04/12/2009]
