Izvor: Politika, 06.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne glasine
Šta može da se kupi za trideset evra a da se isplati. – Septembarske glavobolje
Potencijalni kupci akcija i drugih vrednosnih papira su najviše zainteresovani za prognozu kretanja cena akcija ili obveznica na koje su se nameračili očekujući odgovore od dobrih poznavalaca tržišta kapitala.
Međutim, pouzdanog odgovora nema, a kad bi ga bilo imao bi vrednost originalne Mona Lize, slikovito za naš list objašnjava analitičar Montenegroberze Nedeljko Šuškavčević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uz opasku da se ponešto, doduše, može predvideti zahvaljujući podrobnim stručnim analizama.
U Crnoj Gori avgust je bio definitivno mesec u znaku tržišta kapitala, tako da gotovo da nije bilo domaćinstva koje nije učestvovalo u nekim berzanskim transakcijama. Tako je, kako navodi naš sagovornik, jednog dana gospođa u poštovanim godinama pozvala berzu s pitanjem: "Sine, 'oćete li mi reć' šta da kupim za trideset evra a da mi se dobro isplati".
Ovaj događaj svedoči da je berza definitivno postala deo svakodnevice u Crnoj Gori, smatra Šuškavčević.
Radio Mileva
Doduše, trgovina se zasniva na takozvanim kratkim pozicijama – danas se kupi, a za tri-četiri dana proda, da bi se ostvarila određena dobit.
Odluka o tome šta kupiti ili prodati, donosila se, uglavnom, na osnovu "dojave", srbijanskim rečnikom rečeno – "radio Mileve".
Svi su imali neki "siguran" izvor, kakav je, na primer, bio da je Rudnik mrkog uglja iz Berana, čija tržišna kapitalizacija je, u jednom trenutku, dostizala vrednost od neverovatnih 7,22 miliona evra, što znači da je cena po akciji bila 0,24 evra. Pri tom je nominalna vrednost akcije 0,21 evro, a nominalna vrednost Rudnika 6,31 milion evra. Međutim, ko je pratio štampu mogao je pročitati da stečajna uprava, po ko zna koji put bezuspešno oglašava prodaju kompletne imovine ovog preduzeća, i to za ukupan iznos od nekoliko stotina hiljada evra.
Uz to se, uvidom u poslovne knjige, dolazi do informacije da Rudnik, od kojeg je ostalo samo ime, duguje radnicima i drugim poveriocima milionske iznose.
Kada se sve sabere i oduzme, stvarna vrednost ove kompanije "na papiru" u apsolutnom iznosu je veća s negativnim predznakom nego što je bila njena tržišna vrednost u avgustu, kada je iznosila oko sedam miliona evra, dok je knjigovodstvena bila – minus deset miliona.
Bilansni putokazi
Mali ili kućni investitori se, uglavnom, rukovode glasinama, i ono što se najčešće može čuti je to da će neke akcije sigurno porasti na neku određenu vrednost do određenog trenutka.
Nikad nema informacija da će neke akcije padati, tako da je paukova mreža za sitne investitore, koja se stvara spontano, uspešno razapeta.
Ko se obzire isključivo na preporuke "prijatelja", ili onih koji su sigurni vidovnjaci, može ostati kratkih rukava, upozorava Šuškavčević.
Avgust je prošao, a s njim i svakodnevni rast cena akcija.
Usledile su septembarske glavobolje, indukovane recesijom na tržištu kapitala. Jači investitori su se primirili, cenovnici da se hlade, a obim prometa da se smanjuje. Veliki broj onih koji su uzeli kredite, da bi uložili u akcije krajem avgusta, i to na osnovu "dojave" ili preporuke prijatelja, odjednom se našao u "nebranom grožđu".
Ne samo da je u gubitku, već pojedine akcije ne može ni da proda, za razliku od onih koji su kupili akcije kompanija koje imaju dobre bilanse i sigurnu perspektivu. Akcije takvih kompanija, čak i ako povremeno padaju, ipak ne padaju ispod određenog limita, a mogu se prodati uvek.
Činjenica je, ipak, da je investiciona odluka autohtona, što znači da kupac mora da "prelomi" – da li rizikovati radi mogućeg većeg ćara, ali i gubitka, ili uložiti u sigurnije, ali manje prinosne hartije i to u dužem periodu.
Drugačijim rečnikom rečeno – izbor je između kupovine na osnovu glasina, ili na osnovu analiza.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 06.11.2006.]
