Izvor: S media, 20.Nov.2009, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasan intervencionizam
Srpsko tržište kapitala je još nedovoljno likvidno i duboko, transparentnost kompanija investitore ne lišava briga, a neke kompanije sve češće napuštaju berzu, izjavila je juče direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić u beogradskom hotelu „Kontinental” na početku osme međunarodne konferencije Beogradske berze.
Ona je ocenila da je opredelivši se za važeći model privatizacije, država propustila priliku za stvaranje snažnog domaćeg tržišta kapitala. Ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << te propuste ona bi mogla da ispravi u postupku dalje vlasničke transformacije, pre svega sadašnjih javnih preduzeća.
Pored domaćih i stručnjaka iz regiona, na ovom dvodnevnom skupu učestvuju eksperti za berzansko poslovanje i finansijska tržišta iz Svetske banke, Komisije za hartije od vrednosti SAD, Evropske klimatske berze, Bečke berze, Rajfajzen centrobanke iz Beča, Hipo-Alpe Adrija banke iz Klagenfurta, Rojtersa, Evropske komisije...
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer naglasio je da je Komisija u svom najnovijem izveštaju o napretku Srbije u pridruživanju EU konstatovala negativne trendove na berzi, kao i neophodnost da vlada sprovede neophodne reforme zakona koji se odnose na rad finansijskog sektora. Po njegovom uverenju, Berza je dosad bila u funkciji promene vlasništva i koncentracije kapitala, umesto da postane instrument razvoja ekonomije zemlje, na kojoj bi se najjeftiniji kapital prikupljao u procesu inicijalne javne ponude.
Vršilac dužnosti direktora misije USAID Džim Stajn ukazao je na to da je za snažniji razvoj tržišta kapitala u Srbiji potrebno ojačati Komisiju za hartije od vrednosti, poboljšati ponudu i asortiman dužničkih hartija od vrednosti i smanjiti transakcione troškove.
„Vlada mora da sprovede regulatorne reforme, ukine barijere i poboljša konkurentnost Srbije, što bi bio snažan i nedvosmislen signal da je otvorena za investitore i za integraciju u EU”, naglasio je Stajn.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić ocenio je da u narednoj godini neće doći do značajnijeg pojeftinjenja novca, odnosno do velikog pada kamatnih stopa. Po njegovim rečima, sve analize pokazuju da su, bez obzira na kretanje euribora, kao i na smanjivanje referentne kamatne stope Narodne banke, kamate banaka i dalje visoke. To je posledica kontinuiranog povećanja kreditnog rizika i sve većeg zaduživanja i stvaranja dužničkog lanca među pravnim i povezanim licima. Po njegovom uverenju, postoji opasnost po održivost spoljnog duga Srbije, jer je potreban godišnji rast BDP-a od pet odsto kako bi se dug na vreme servisirao i vraćao.
Vodeći ekonomista Svetske banke u grupi za nezavisne ocene Dušan Vujović ocenio je da treba očekivati državni intervencionizam u Srbiji i u narednoj godini, ali je naglasio da bi vlada trebalo da bude oprezna posežući za administrativnim merama kako ne bi izazvala socijalne probleme u zemlji. Ekonomska kriza treba da bude iskorišćena za preispitivanje nekih opšteprihvaćenih fiskalnih mehanizama, smatra Vujović, koji je upozorio na to da se tek sada u najrazvijenijim zemljama na Zapadu otkriva da neki vidovi potrošnje utiču na fiskalnu ekspanziju.
Govoreći o intervencionizmu, Vujović je naveo da država pokazuje ambicije u sferi kapitalnih investicija, ali bi trebalo da realno proceni validnost projekata, kako se ne bi stvarale „političke fabrike”.
„Ne započinjati ono što ne može da se završi”, poruka je ovog uglednog ekonomiste.
On je upozorio i na pojačanu aktivnost države u fiskalnoj politici, pri čemu bi administracija trebalo da vodi računa da ne izazove socijalne probleme koji bi usporili razvoj.
Kao primer nelogičnosti u oporezivanju koje je u Srbiji na snazi, on je naveo sistem naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) na fakturisanu a ne na naplaćenu robu, pri čemu izgovor za ovakve namete ne može da bude to što država nema para za pokriće deficita.
