Izvor: B92, 13.Apr.2011, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olakšice privredi teško ostvarive
Beograd -- Kreditne olakšice privredi teško ostvarive. Bankari se pitaju od čega bi živeli kad niko ništa ne bi plaćao dve godine.
Kreditne olakšice privredi, koje su najavljeni prošle nedelje, kao jedna od mera pomoći preduzećima, mogle bi da ostanu samo najava.
Udruženje banaka Srbije se protivi reprogramiranju kredita privrednicima jer, kako navode, banke onda ne bi imale od čega da žive. U Ministarstvu ekonomije, bez obzira na stav banaka, nastavljaju da rade >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na kreditnim olakšicama za privredu.
Ono što može za građane, ne može za privredu. Na taj način banke tumače najave Vladinog programa da se i preduzećima, koja su dosta zaduženija od građana, reprogramiraju krediti.
Program koji već pišu centralna banka i ministarstva finansija i ekonomije za Udruženje banaka Srbije je potpuno neodrživ, kaže generalni sekretar tog udruženja Veroljub Dugalić.
"Od čega bi banke živele dve godine ako niko ništa ne plaća? Kako bi davale nove kredite? Teško je to uzeti kao nekakav način rešavanja problema", kaže on.
"Nelikvidni bi i za dve godine bile nelikvidni"
A problemi su veliki. Preduzeća duguju bankama 11,6 milijardi evra. I u takvoj situaciji, verovali ili ne, privrednici iz Asocijace malih i srednjih preduzeća (APPS) nisu za reprogramiranje kredita, jer se na tržištu ništa ne bi promenilo, a nelikvidne kompanije bi i dalje ostale nelikvidne, upozorava potpredsednik APPS-a Milan Knežević.
"Plašim se da je ovo samo jedna nova iluzija da premostimo određen vremenski period, jer posle godinu i dve dana najveći deo firmi neće biti u stanju da to vraća", očekuje on.
"Suočimo se što pre sa realnošću i stvarnošću - onaj ko nije solventan neka ide u stečaj, onaj ko je likvidan da poboljšamo uslove privređivanja kako bi firme opstajale, a ne novim zaduživanjem već prezadužene privrede i ne vidim kako će se to reprogramirati 10 milijardi evra, koliko je u ovom trenutku privreda dužna", kaže Knežević.
Sveukupna reforma, a ne reprogrami kredita
Ministarstvo ekonomije ipak nastavlja sa pisanjem novih mera za pomoć privredi. Navode da pomoć građanima neće imati smisla ukoliko se ne pomogne privredi.
"Ako se privreda guši u dugovima, onda će problem nastati i u bankama i u budžetu", navode u Ministarstvu dodajući da su pojedine banke izrazile spremnost da privredi olakšaju servisiranje postojećih dugova.
Veroljub Dugalić ipak podseća da je teško naći jedinstven koncept za pravna lica.
"Zato što je svaka kompanija drugačija. I teško je onda naći jedinstven modus. Banke inače već rade sada različite programe kad su njihovi klijenti u pitanju. Reprogrami, refinansiranja, ponekad i grejs period. Različiti modusi se primenjuju u zavisnosti od toga kakve probleme klijent ima", objašnjava on.
Umesto što se planira reprogram kredita, ekonomisti predlažu sveukupnu reformu javnog sektora. Prvi korak bi trebalo da bude uvođenje evropskih normi za kašnjenja u plaćanju, poručuje Stojan Stamenković sa Ekonomskog instituta.
"Evropski parlament je usvojio direktivu o borbi protiv kašnjenja u plaćanju i rok za međusobna plaćanja je limitiran na 30 dana, a dozvoljava se najduže 60 dana, pri čemu je to praćeno nizom oštrih sankcija prema onima koji kasne. Ovaj sistem bi trebalo sprovesti i u Srbiji", smatra on.
Iako se međunarodne finansijske institucije protive daljem davanju subvencionisanih kredita privredi, jer novac za te potrebe dolazi iz prezaduženog budžeta, a ne iz realnih izvora, banke i dalje primaju zahteve za takvu vrstu pozajmica. Prema poslednjim podacima, preduzeća su digla subvencionisane kredite u vrednosti od oko 300 miliona evra.
.jpg)
