Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Avg.2015, 14:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Olako postavljamo dijagnozu zavisnosti

Na prvi pogled se čini da smo svi zavisni od nečega: interneta, društvenih mreža, mobilnih telefona, igara na sreću, televizije, turskih serija, kompjuterskih igrica, fitnesa, solarijuma, kladionica, cigareta, slatkiša, alkohola... Na ovom spisku svako će pronaći aktivnost koja ga zaokuplja više nego što bi trebalo. Ipak, da li je to dovoljno da bi se nekom postavila ova dijagnoza?

Istraživanja u svetu pokazuju da je više od 50 odsto ljudi zavisno od mobilnog telefona. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Čak je uveden i novi izraz - nomofobija, koji je izvede iz reči no mobil phone phobia. U Rusiji, na primer, više od 16 miliona ljudi starijih od deset godina koristi kompjutere. Polovina njih gotovo isključivo za kompjuterske igre. Nedeljno u proseku od 20 do 50 časova.

Procenjuje se da su dve trećine građana Srbije medijski zavisnici. U proseku pred "malim" ekranima provodimo više od 150 minuta dnevno, i oko jednog sata "krstareći" internetom. Istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije o stilovima života našeg stanovništva pokazuje da rizik od kockanja postoji kod od 51.000 do 93.000 osoba uzrasta od 18 do 64 godine, među kojima su od 14.000 do 33.000 patološki kockari.

"Kockanje prožima sve generacije", kaže dr Snežana Alčaz, neuropsihijatar, načelnik Službe stacionarnog lečenja i zdravstvene nege Specijane bolnice za bolesti zavisnosti Beograd. "Imamo sve više mladih zavisnih od kocke, koji uglavnom radije biraju različite vrste elektronskih igara, koje liče na kockanje i polako ih uvode u taj svet. Među svim generacijama veoma su popularne kladionice, a apsolutno najzastupljenija igra na sreću je lutrija - loto, bingo, greb kartice, i to su većinom sredovečni i stariji ljudi, koji nemaju zavisnost, već to rade rekreativno."

Šta je trenutno najmasovnija zavisnost?

"Smatra se da su ljudi sve više vezani za mobilni telefon, jer im omogućava da dobiju informacije, obezbeđuje razonodu, slušanje muzike, razmenjivanje fotografija, komunikaciju, priključivanje na socijalne mreže, slanje poruka. Ljudi sve ređe pričaju, ne druže se, sede po kafićima i gledaju u svoje mobilne telefone."

Gde nas ovakvo ponašanje vodi?

"U neku vrstu površne komunikacije. Telefoni, internet, "skajp", "vajber" i ostali mediji koji nam omogućavaju komunikaciju čine da se više povezujemo sa ljudima, ali je taj kontak dosta površan. Ima samo dve dimenzije, možemo nekoga da čujemo i vidimo, ne možemo da ga omirišemo, dodirnemo niti u potpunosti osetimo njegove emocije. Nemamo kompletnu neverbalnu komunikaciju, a sve to vodi do odnosa koji nije dovoljno dubok."

Može li još nešto da se zameri ovakvoj komunikaciji?

"Jezik koji se koristi preko interneta ili mobilnih telefona je dosta izmenjen. Mnogo je pojednostavljen, pun je nekih simbola. Čini da ljudi više nisu u stanju da opišu neka komplikovanija stanja ili emocije, to se sada reguliše "smajlijem". Ali, znaci ipak ne mogu da pokažu nijanse naših osećanja."

Kako da razdvojimo realnu potrebu od zavisnosti?

"Postoje kriterijumi koji se koriste za merenje zavisnosti. To je, pre svega, vreme koje posvećujemo nekoj aktivnosti. Smatra se da mlađi do 18 godina ne bi trebalo da budu duže od 45 minuta na internetu. Televiziju ne bi trebalo gledati duže od dva sata tokom dana. Ako neko postane zavistan, to znači da neku aktivnost upražnjava sve više, dolazi do porasta tolerancije. Ukoliko pokuša da prekine sa tim, javlja se neka vrsta nelagodnosti, neprijatnosti. Zapostavlja druge aktivnosti, manje vremena provodi sa prijateljima, zapostavlja izlaske, kasni na posao. Jedan od kriterijuma je i ako počne da laže druge koliko dugo se bavi određenom aktivnošću."

Zbog čega ljudi postaju zavisni od nehemijskih zavisnosti?

"One ne nastaju same od sebe, već se obično javljaju kod ljudi koji imaju neki problem, nesigurnost u sopstveni identitet, nestabilnost u partnerskim vezama, nesposobnost adekvatne komunakcije, ili se ne osećaju sigurno u sredini u kojoj žive ili rade. Ako u porodici vladaju dobri odnosi, partneri se poštuju, teško će neko da sklizne u zavisnost, jer to znači udaljavanje od partnera."

Šta treba preduzeti kada se uoči kod nekoga ovaj problem?

"Savetujemo da najbliži dođu kod nas na razgovor, da pronađemo način na koji bi trebalo uticati na osobu koja postaje ili je već zavisna od nečega. Ljudi su kompleksni, postoji niz stavri koje mogu da otežavaju lečenje, ali i one koje ga olakšavaju. Nekoga će više da motiviše neka vrsta pretnje ili kazne, a nekoga nagrada."

Da li je zavisnost zaista toliko prisutna u našoj sredini?

"Olako stavljamo dijagnozu zavisnosti, a možda je reč samo o navici. Danas se zna da je zavisnost ozbiljna hronična bolest, i davanje ove dijagnoze može da uslovi da sama osoba kojoj kažemo da je zavisna prestane sebe da smatra odgovornom, da u tome nalazi opravdanje, što može da stvara probleme kod krivične odgovornosti. U američkoj klasifikaciji bolesti, koja je prošle godine revidirana, nalaze se samo zavisnosti od alkohola, droge i kocke. Sve drugo se smatra poremećajem navika, jer ne izazivaju značajnije probleme, bilo fizičke, fiziološke, psihološke, socijalne ili porodične."

Kako se ovaj problem leči?

"Za nehemijske ili bihevioralne zavisnosti od određenog ponašanja ili aktivnosti ne postoje specifični lekovi. Ali, pošto su one nekada odraz vulnerabilnosti (ranjivosti) pojedinca, ili nekih njegovih odnosa sa drugim ljudima, nekada postoji potreba da se daju medikamenti. Ukoliko je neko anksiozan i zbog toga izbegava druženje uživo, nego samo preko medija, može da dobije lek koji će mu pomoći da savlada socijalnu anksioznost i onda će lakše odustati od preteranog korišćenja interneta. Ili, ako neko beži u zavisnost zato što je depresivan, onda antidepresiv može emotivno stanje da stabilizuje i imaće manju potrebu da po ceo dan gleda neku seriju. Posle se lečenje nastavlja samo psihoterapijom."

Koliki je rizik da se jednom izlečena zavisnost ponovo javi?

"Taj rizik postoji doživotno. Tome mogu da se vrate nakon slične životne situacije, ako ostanu bez posla ili se desi nešto od faktora koji su doveli do zavisnosti, jer tu aktivnost doživljavaju kao vrstu rasterećenja, spasa i slično."

Više sporta i druženja

"Ljudi koji su već imali i prevazišli problem sa zavisnošću moraju da se pridržavaju pravila koja im se sugerišu kroz lečenje da koriste uređaje samo određeno vreme i za određene aktivnosti, i da nikako ne povećavaju broj minuta. Time smanjuju opasnost da će ponovo da skliznu u zavisnost. Takođe, moraju da pronađu druge načine relaksacije, aktivnosti koje će ih oraspoložiti, i da vode život koji je bogatiji, što podrazumeva bavljenje sportom, drženje, hobi."

Opsesija večitom mladošću

"Čini mi se da postajemo zavisni od mladosti. Mladost je obaveza svih nas, ne smemo da starimo, da imamo bore. I partneri "treba" da budu što mlađi, kod muškaraca i kod žena. Ranije je bilo lepo kada je neko sed, to je bio znak mudrosti, životnog iskustva, i to se poštovalo. Danas ljudi od 60 godina ulaze u veze sa duplo mlađim od sebe, jer je sramota biti sa nekim ko je stariji."

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...