Izvor: B92, 28.Jul.2023, 13:06

Oko 205.000 građana Srbije dobija veću platu

Srbija je zemlja sa stabilnim javnim finansijama i ozbiljnom ekonomskom politikom u čijem je fokusu pojedinac i podizanje njegovog životnog standarda.

To je izjavio potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.

"Srbija je, ne samo sačuvala makroekonomsku stabilnost i javne finansije, gde smo pokazali koliko smo odlučni i ozbiljni, nego smo u doba najveće krize pokazali da umemo da pobeđujemo", rekao je Mali, gostujući na televiziji Informer, i dodao da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je ta pobeda najvidljivija u ekonomiji.

Kako je naveo, ništa se neće menjati u politici koja ostvaruje rezultate, jer smo u godinama krize pokazali snagu i opravdanost politike koja se vodi. Finansijske institucije poput Svetske banke, EBRD-a, MMF-a, potvrdile su da je Srbija ostvarila neverovatan uspeh svih ovih godina, a jačanje imidža u svetu samo je dodatna potvrda svega toga.

"Vodimo računa o svakom dinaru, a i drugi koji posmatraju našu ekonomiju vide da ćemo svaki dinar da uložimo i investicije i infrastrukturu, u plate i penzije, i da ćemo svaki dinar usmeriti na naš rast", rekao je Mali.

Ministar je prilikom gostovanja govorio o novim ulaganjima, izgradnji objekata u okviru izložbe Expo 2027, metrou, šta je od velikih infrastrukturnih objekata u toku i u planu, o ulaganjima u školstvo i zdravstvo.

Javni dug na niskom nivou

Mali je, kao izuzetan rezultat, podvukao zadržavanje nivoa javnog duga na niskom nivou, ističući da smo sa vraćanjem duga po osnovu emitovanih obveznica u prošli petak, u vrednosti 95 milijardi dinara, spustili javni dug na svega 50,5 odsto udela u BDP-u, što je daleko niže od nivoa Mastrihta i nivoa duga mnogih drugih razvijenijih zemalja. Takođe, i rezultati u republičkom budžetu su dobri, jer rastu prihodi od PDV-a, poreza na dobit, poreza na dohodak....

"Nikada nismo bolje stajali. Apsolutni dug Nemačke je oko 2.400 milijardi evra, a Francuske 2.900 milijardi evra, dok je Srbije 34 milijardi evra. Nikada se ne posmatra apsolutni iznos, već morate da vidite na koje okruženje se ta cifra odnosi, broj stanovnika, snagu ekonomije", rekao je Mali.

O rezultatima u budžetu

Ministar se osvrnuo i na rezultate u budžetu, za koje kaže da su veoma dobri.

"Planirani rezultat budžeta u prvih šest meseci je bio minus od 95 milijardi dinara, a mi smo ostvarili plus od 15 milijardi dinara. Ukupno 110 milijardi dinara je bolji rezultat od očekivanog. Veći nam je PDV, porez na dobit preduzeća, porez na dohodak", kazao je Mali, i dodao da se rast našeg BDP nastavlja dok su mnoge evropske zemlje već u recesiji.

Najvažnije je, istakao je, što državne investicije nisu stale, a nedavno su usvojeni i propisi u Skupštini, koji se odnose na izgradnju Moravskog koridora, saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, magistrale od Požarevca ka Golupcu, zatim novih objekata u okviru tehnoloških parkova, ulaganje u zdravstvo... Za par meseci kreće i rekonstrukcija pruge od Beograda do Niša i za tu investiciju je u potpunosti obezbeđeno finansiranje.

O subvencijama

Mali je naveo da je srpska ekonomija pokazala svoju veličinu u periodu korone i posle nje kada je jednokratnim davanjima iz budžeta pomogla onima kojima je ta pomoć bila najpotrebnija.

Posebno se osvrnuo na izdvajanja za mlade, ističući da je cilj njihov bolji život i budućnost koju će ostvariti u Srbiji. Naveo je i da je mladima samo prošle godine iz budžeta isplaćeno dva puta po sto evra i jednom 5.000 dinara jednokratne pomoći, dok će ove godine, za svako dete do 16 godina biti isplaćeno po 10.000 dinara jednokratne novčane podrške.

Ministar je naglasio i da se za lečenje dece od retkih bolesti danas izdvaja desetostruko više nego pre desetak godina. Izneo je podatak da su izdvajanja za te namene danas sto miliona evra, a samo pre deset godina iznosila su svega milion evra.

Rast plata i penzija

Osvrćući se na rast plata i penzija, ministar je apostrofirao da je cilj da se ta primanja održe u realnim iznosima, u uslovima inflacije i dodao da se u tome do sada uspeva.

Podsetio je da će od 1. oktobra uslediti vanredno povećanje penzija od 5,5 procenata, a da će od 1. januara one rasti najmanje 14,5 odsto.

"Prošle godine smo povećali penzije za 5,5 odsto, pa je bila vanredna indeksacija za devet odsto 1. novembra, pa je bilo povećanje od 1. januara za 12,1 odsto, pa sada ponovno vanredna indeksacija od 5,5 odsto, pa povećanje od 1. januara 2024. godine. To je kumulativno povećanje od 55,8 odsto. Sa druge strane, u julu 2012. na računu budžeta bilo je osam milijardi dinara, što nije bilo dovoljno ni za mesečnu isplatu penzija", podsetio je.

Kada je reč o rastu plata, od 1. septembra će plate biti povećane za 5,5 procenata prosvetnim radnicima, medicinskim sestrama i tehničarima u zdravstvu i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite. Reč je o oko 205.000 građana Srbije, koji će i u januaru dobiti i dodatnih oko deset procenata povećanja plata. Naglasio je i da će ostali zaposleni u javnom sektoru od 1. januara dobiti povećanje plata od oko deset odsto.

Istakao je i da nisu tačne tvrdnje da je realna zarada obezvređena, jer kada se posmatra prosečna plata za maj ove godine, i kada se uporedi sa platom u maju iz prethodne godine, plata je veća i sačuvan je realni dohodak.

Mali je naveo da da će prosečna penzija sa navedenim povećanjima iznositi 390 evra, i dodao da je Vlada na putu da ostvari obećanje dato programom Srbija 2025. da prosečna penzija do kraja te godine bude 430 ili 450 evra, a prosečna plata 1.000 evra.

O investicijama

Kao veoma važnu investicije apostrofirao je metro i dodao da se već radi na Makiškom polju, a da su očekivanja da će do kraja godine ili početkom naredne krenuti da se buše prve četiri stanice - stanica na Savskom trgu, u Požeškoj ulici, Sajmu i još jedna ulica blizu Makiškog polja...

Naglasio je da sve ide po planu, i da će se paralelno sa prvom, graditi i druga trasa metroa. Mali očekuje da će Beograd do 2028. godine imati prvu liniju metroa.

EXPO2027

Govoreći o organizaciji specijalizovane Ekspo izložbe, ministar je rekao da smo uspeli da pobedimo u konkurenciji sa Amerikom, Tajlandom, Argentinom i Španijom, te da će Srbija 2027. godine biti centar sveta.

On je dodao da se očekuju predstavnici više od 100 zemalja, tri miliona posetilaca i direktan efekat od preko milijardu evra.

"Najveće kompanije će doći i jačaćemo međunarodnu saradnju. Da više niko ne dovodi u pitanje naše liderstvo. Od 2012. godine kada smo bili na ivici bankrota, pa do toga da će Srbija biti centar sveta. Kakva je to poruka i simbol svega što smo prošli", naveo je on, i dodao da nakon izložbe očekuje nove investicije i nova radna mesta.

Kako je objasnio, na lokaciji u Surčinu, iza bloka 45 biti izgrađeni novi deo grada – hoteli, stambeni objekti, stadion. Dodao je da se sa radovima počelo, odnosno sa nasipanjem terena, i da će se prvo graditi komunalna infrastruktura.

"Takvim ulaganjem, otvarate nove delove grada, privlačite investitore, razvijate ekonomiju. To je jedini održiv način", rekao je Mali i zaključio da se ostvarilo obećanje da će Beograd biti grad kranova i dizalica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...