Izvor: B92, 31.Mar.2010, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oko 10.000 firmi ide u stečaj
Beograd -- Oko deset hiljada firmi čiji su računi u blokadi duže od tri godine biće uklonjene sa tržišta automatskim uvođenjem stečaja, omogućio je novi zakon.
Narodna banka Srbije (NBS) će sutra objaviti spisak tih firmi kojih, prema trenutnim procenama, ima oko 10.000, takođe je novim Zakonom o stečaju predviđeno da NBS dostavlja te podatke i privrednim sudovima, prema sedištu firmi, koji pokreću predstačajni postupak.
Državni sekretar u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ministartstvu ekonomije Nebojša Ćirić kaže da će to doprineti sprečavanju širenja nelikvidnosti. Istovremeno, u skladu sa tim zakonom preduzeća mogu pokrenuti i redovan postupak stečaja, izvršiti reorganizaciju i oživljavanje kompanije.
Prema njegovim rečima automatski stečaj i brisanje firme ili udruženja iz registra mogu se izbeći ukoliko se u roku od 60 dana uplati
predujam za pokretanje stečaja i podnese plan reorganizacije ili se bar na jedan dan odblokira račun.
Kako je istakao, među preduzećima čiji su računi u blokadi tri ili više godina veliki broj je onih koji imaju jednog zaposlenog, ne plaćaju poreze i doprinose ili se bave nezakonitim radnjama zbog čega šire lanac nelikvidnosti i opterećuju privredni sistem Srbije.
"Automatsko pokretanje stečaja ne primenjuje se na preduzeća u restrukturiranju niti na preduzetnike", precizirao je Ćirić.
On je kazao da će od sutra NBS jednom mesečno objavljivati spisak preduzeća čiji su računi u blokadi duže od tri godine.
Savetnik ministra ekonomije Luka Andrić kazao je da su troškovi pokretanje stečaja do sada bili između 200.000 i 300.000
dinara, ali da se očekuje da sada budu niži.
Andrić je naveo da će evenutalna imovina firmi koje će automatski otići u stečaj preći u vlasništvo Srbije, ali da država neće imati obaveze prema poveriocima.
Novim zakonom će se stanje dovesti u red
Ekonomista Miroslav Zdravković očekuje da će primena novog Zakona doprineti uređenju stanja u ekonomskom sistemu Srbije, čije je funcionisanje narušeno.
"Nakon 20 godina ekonomskog bespravnog sistema, u smislu da su se generisali dugovi i da se nisu izvršavale sudske presude i procesi, ovo bi trebalo da dovede do poošrtovanja prava. Bez poštovanja prava nema ni uređene ekonomije u Srbiji. To je dobra strana koja bi trebalo da zaživi i da Srbija kao pravna država pokaže da je uređen sistem u koji se može investirati i u kojem se mogu naplati potraživanja", kaže Zdravković.
Zdravković, međutim, strahuje da ni novo zakonsko rešenja ne pruža garancije da će potraživanja biti naplaćena od najvećih dužnika.
Kao bolji metod za to, on predlaže prebijanje dugova ili kompenzacije. Na taj način bi sadašnja dugovanja velikih kompanija od oko 300 milijardi, mogla da se smanje za pedesetak milijardi dinara.
"Najveći dužnici neće biti na ovaj način gurnuti u stečaj jer se masa malih preduzeća, prodavnica i malih proizvođača boji da uđe u postupak naplate svojih potraživanja i da ne smeju da prijave potraživanja kako bi ona bila naplaćena jer moge da ostanu dugoročno bez svog velikog partnera koji je njima dominatan kupac robe", smatra Zdravković.
Inače, Narodna banka Srbije će po novom Zakonu privrednim sudovima dostavljati spisak preduzeća čiji su računi u neprekidnoj blokadi već tri godine. Sud nakon toga pokreće automatski stečajni postupak.
Za sledeću godinu najavljeno je i skraćivanje stečajnog postupka, koji će se pokretati posle dve godine neprekidne blokade firme.
Broj nelikvidnih i fiktivnih dostigao 70.000
Uovom trenutku, broj nelikvidnih računa dostigao je gotovo 70.000, a dve trećine tog broja odnosi se na preduzetničke radnje ili razna udruženja. Procenjuje se da i među preduzetnicima većina postoji samo fiktivno, dok se vlasnici zapravo bave drugim delatnostima.
Na listi nelikvidnih nalazi se i više od 20.000 preduzeća, pri čemu, duže od dve godine računi „nisu radili" u oko 16.000 firmi. Uglavnom, reč je pravnim licima koja više nemaju ni delatnost, a u većini slučajeva nemaju zaposlene ili upošljavaju jednog do dva radnika, dok je mali broj onih koji još pokušavaju da rade.
Prema procenama, u nelikvidnim firmama radi oko 7.000 radnika, ali i taj broj bi trebalo uzeti sa rezervom jer se u većini njih radi samo o neregulisanoj papirologiji. Ipak, za one koji se godinama vode u takvim preduzećima, koja zbog blokade ne isplaćuju ni zarade niti poreze i doprinose, odlazak u stečaj znači da će imati nešto bolju poziciju.
Naime, ulaskom u evidenciju Nacionalne službe zapošljavanja, ti radnici imaće mogućnost da, zavisno od dužine staža, do godinu dana primaju bar minimalnu mesečnu zaradu, a u tom periodu imaće uplaćene obaveze prema zdravstvenom i PIO fondu.
Za neke kategorije radnika, period u kome primaju minimalac preko NSZ može se produžiti do dve godine, ukoliko u tom periodu stiču uslov za odlazak u penziju. Za one kojima za to nedostaje po neki mesec više od dve godine, postoji mogućnost uključivanja u javne radove ili slične povremene poslove, sve dok ne uđu u kategoriju koja na evidenciji NSZ čeka penziju.
