Izvor: Politika, 29.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oj, Srbijo, među...
Nekadašnji evropski lideri u ovoj poljoprivrednoj grani, sada smo na četvrtom mestu u Evropi
OSEČINA, VALJEVO – Srbija više nije svetski lider u proizvodnji šljiva. U Evropi je pala na četvrto mesto, a u svetskim razmerama zauzima tek sedmo po obimu proizvodnje, s tendencijom daljeg pada. Ovo je jedna od konstatacija koja se mogla čuti na prvom Sajmu šljiva koji je prošlog vikenda organizovan u Osečini pod simboličnim i ambicioznim nazivom "Blago Srbije". Vrsni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poznavalac šljivarstva kod nas i u svetu profesor dr Mihajlo Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kaže da Srbija, sa preko 40 miliona rodnih stabala, godišnje ubere oko 380.000 tona plavih plodova.
Prinos po jednom stablu je devet kilograma, a po hektaru 4,5 tona što je dvostruko manje u odnosu na proseke vodećih proizvođača. Danas se u svetu proizvede 10,5 miliona tona šljive od čega samo u Kini petina. Iza Kine, velesile su: Amerika, Čile, Nemačka, Francuska, Rumunija i Turska. Na svetskom tržištu u poslednje vreme veoma su prisutne, i agresivne, zemlje Azije, a na evropskom Turska. Dakle, kada je reč o šljivarstvu, u kojem imamo viševekovnu tradiciju, kod nas je došlo ne samo do opuštanja već i do potpune uspavanosti što su drugi očigledno dobro iskoristili, ali i unovčili, kaže profesor Nikolić.
Opisujući trenutno stanje našeg "blaga", profesor Nikolić je izneo i podatke sa terena koji govore da je većina zasada stara i preko 50 godina, dok je novih sve manje. Primena agrotehničkih i drugih mera je simbolična i ova voćka se, po nepisanom pravilu, još sadi tamo gde ne može ništa drugo da uspeva. U plasmanu vrlo je malo šljiva u svežem stanju, a najviše završe u kacama, kazanima, lampecima za spravljanje rakije. Profesor je ukazao i na problem sa kvalitetnim sadnicama i sortimentom koji je i dalje šarolik i ne prati trendove u svetu. Međutim, i pored takvog kaskanja, domaći instituti su selekcionisali nekoliko izvanrednih sorti koje ne zaostaju za onim najkvalitetnijim, pri tom navodeći kao primer "ranu čačansku". Ali, šta to vredi kada trenutno za izvoz ove sorte šljive ne bi moglo da se u celoj Srbiji prikupi ni stotinak tona.
Zahvaljujući iskustvu, tradiciji i izvanrednim zemljišnim i klimatskim uslovima, uz bolju organizaciju i veću ozbiljnost, Srbija bi mogla vrlo brzo da povrati svoj negdašnji položaj i mesto u svetu. Moramo primeniti sistem "tri k": borba za kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Uz sve ovo moramo pod hitno krenuti u projekte udruživanja i formiranja novih zasada, jer kada počne proces pridruživanja EU uslediće i prebrojavanje stabala. Na ovu važnu činjenicu upozoravaju nas i kolege iz evropskih zemalja, jer ako budemo zakasnili popravnog više neće biti i to bi automatski značilo da se umesto korak napred vratimo dva nazad, veli profesor dr Mihajlo Nikolić.
B. Novović
[objavljeno: 29.08.2006.]
