Izvor: Politika, 11.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogrezli u deficitu
Lako se može dogoditi da ovu godinu završimo sa tekućim deficitom platnog bilansa prema svetu većim od deset milijardi dolara, kao i da njegovo izmirivanje kao posledicu donese osetno topljenje deviznih rezervi
Deficit tekućeg platnog bilansa (plaćanja sa svetom), prema podacima Narodne banke Srbije, utoku deset meseci tekuće godine povećan je u odnosu na isto vreme lane47,6 odsto, premašivši 7,5milijardi dolara. Ako taj minus nastavi da raste istim tempom, do kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2008. dostići će 10 milijardi dolara, kaže za naš list profesor dr Mlađen Kovačević. On podseća na ocene stručnjaka MMF-a iz aprila prošle godine,kada su za taj deficit rekli da je najveći problem privrede Srbije. U odgovoru na takvo upozorenje tadašnja vlada je, kaže, ukinula Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Kako je radilo i nije neka šteta, ali smo u poslednje tri godine, i bez takvog ministarstva, gotovo ogrezli u tom deficitu.
O kakvom je problemu reč jasno je, dodaje, kada se uporedi samo nekoliko činjenica. U 2000. deficit tekućeg platnog bilansa, po statističkoj metodologiji koja je važila do početka ove godine, bio je 153 miliona dolara. Ako se isključe bespovratne strane donacije – 424 miliona dolara. Po novoj metodologiji, u 2000. deficit platnog bilansa nije ni postojao. Od tada do danas odvija se dramatičan rast tih minusa.
– Po statističkoj metodologiji, koja se koristila do početka ove godine, deficit tekućeg platnog bilansa (bez stranih donacija) u 2007. bio je 7,16 milijardi dolara. To je čak 46,8 puta, a bez donacija 17,5 puta više nego 2000. godine. Po istim merilima i uz pretpostavku da će u celoj 2008. biti isti rast kao tokom deset meseci, deficit će u ovoj godini biti 10,56 milijardi dolara – kaže naš sagovornik. On dodaje da je deficit u plaćanjima sa svetom naglo počeo da raste od 2005. kada je, bez stranih donacija,iznosio 2,5milijardi dolara. – Ove godine biće barčetiri puta veći nego 2005. i vrlo je verovatno da će preći 20 odsto BDP-a.
Taj procenat bio bi, tvrdi Kovačević, znatno veći kada bi se BDP korektno obračunao.
Naš sagovornik upozorava da ogroman deficit platnog bilansa Srbije nije nastao po osnovu rasta uvoza opreme i znanja, već zbog enormnog povećanja nabavki robe široke potrošnje, sirovina i reprodukcionog materijala. Prošle godine taj minus smo pokrili dodatnimvisokim zaduživanjem u inostranstvu od osam milijardi, ali i prodajom imovine strancima od preko dve milijarde dolara. Zahvaljujući tim stavkama, kao i neto doznakama naših ljudi u svetu, u iznosu od 3,97 milijardi dolara, Srbija je 2007. zabeležila čak i suficit u svim deviznim transakcijama sa inostranstvom od 1,2 milijarde dolara.
Tokom deset meseci 2008.taj deficitje najvećim delom pokriven novim inostranim dugoročnim kreditima od6,17, kratkoročnim pozajmicama u neto iznosu od1,12, od prodaje preduzeća strancima i takozvanih grinfild investicija pristiglo je još 2,5 milijardi dolara, a od doznaka naših zemljaka u inostranstvu 3,84 milijarde dolara.
Ali, sve to, pribojava se Kovačević, neće biti dovoljno da u ovoj godini budemo bar na „pozitivnoj nuli”. Vrlo je verovatno, smatra, da će se ukupandevizni saldo za celu godinu osetno pogoršati. To znači udar na devizne rezerve. Zbog svega toga, ekonomski je, pa i društveno neprihvatljivo da NBS, navodno zbog sprečavanja velikih fluktuacija deviznog kursa, prodaje, za naše uslove, veliki iznos deviza, koja se u suštini svodi samo na težnju za održavanje vrlo precenjenog kursa dinara.
– Sada je jasno da se deficit tekućih plaćanja prema svetu mogao održati sve dok smo obilno prodavali imovinu strancima i dok smo se mogli lako zaduživati. Zbog svetske finansijske krize i recesije u razvijenim zemljama, znatno je smanjen dotok kapitala u Srbiju. Zbog svega toga, pribojavam se da ćemo brzo morati da molimo MMF za nove kredite, ako ih tada bude mogao dati, jer mu je raspoloživi fond, s obzirom na sve veće potrebe, vrlo skroman – samo oko 150 milijardi dolara. A uzimanje kredita od te institucije, koja je po predsedniku Češke Republike Vaclavu Klausu zrela za „istorijski otpad”, podrazumeva vođenje ekonomske politike koja, što dokazujem od 2001, ima ozbiljnu konstrukcionu grešku. Njena dosledna primenau sve većem broju zemalja dolazi do sloma privrede – od Meksika (u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka), u nekim zemljama jugoistočne Azije (1997. i 1998), Rusije (1998), Argentine (2001) i sada u Mađarskoj – ukazuje Mlađen Kovačević.
Slobodan Kostić
------------------------------------------------------------------------
Konstrukciona greška
Po oceni dr Kovačevića, najveća konstrukciona greška modela privrednih reformi, u skladu sa tzv. Vašingtonskim sporazumom, koji nam je nametnut od MMF-a, bila je nagla i preterana liberalizacija uvoza, uprkos teškom stanje u privredi.
Dinar je bio sve više precenjen. Prema obračunu stručnih službi NBS, dinar je realno, u odnosu na evro i dolar, i pored pada u poslednja dva meseca, za oko 95 odsto vredniji nego što je bio krajem 2000. godine.
[objavljeno: 12/12/2008]
