Izvor: B92, 04.Sep.2010, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ograničiti "apetite" ministarstava
Beograd -- Zakon i aranžman sa MMF će sprečiti da preterani zahtevi ministarstava u vladi utiču na pravilno vođenje fiskalne politike u narednoj godini, kaže Vuk Đoković.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija je istakao da, prema planovima, rashodi u budžetu za 2011. godinu ne bi trebalo da budu veći od 795 milijardi dinara, a zahtevi korisnika već su narasli na skoro hiljadu milijardi dinara, što je oko 20 odsto više od onoga što će moći da bude izvršeno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Prema njegovim rečima, uobičajeno je da tokom pripreme budžeta zahtevi korisnika budu veći od onoga što Ministarstvo finansija može da obezbedi u tom trenutku, ali će rashodi morati da budu prilagođeni budžetskom deficitu od najviše četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Đoković je naglasio da se ne očekuje da odmrzavanje plata i penzija bude preterani udarac na budžet za 2011. godinu, jer su sa MMF-om proverene projekcije kretanja budžetskih prihoda u narednoj godini i ocenjeno je da postoji prostor da se plate u javnom sektoru, kao i penzije, podignu već u januaru umesto u aprilu.
Dogovoreno je da, u principu, plate i penzije prate inflaciju u prethodnom periodu i to će svakako uticati na odredjeno poboljšanje životnog standarda gradjana Srbije, istakao je on.
Đoković je naveo i da tokom predstojećeg rebalansa neće biti povećanja troškova budžeta već će sredstva u vrednosti šest milijardi dinara, nastala uglavnom tako što određene investicije predviđene budžetom nisu realizovane, biti preraspodeljena.
On je podsetio da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu koja tokom krize nije reagovala povećanjem poreza, već je na nivou koalicionih partnera u vladi dogovoreno da se troši u okviru postojećih prihoda, tako da je sada na raspolaganju pomenutih šest milijardi dinara i neće moći da se troši više od toga.
Đoković je objasnio da su ta sredstva nastala, jer su ministarstva i drugi direktni budžetski korisnici pri planiranju rashoda za ovu godinu predvidela sredstva za investicione radove koje, uglavnom zbog tehničke nepripremljenosti, verovatno neće biti u stanju da realizuju.
Prema njegovim rečima, postoje različiti razlozi zbog čega se kasni sa realizacijom određenih investicija, iako su predviđena sredstva u budžetu, od toga da nisu obezbeđene upotrebne, ili lokacijske dozvole, nije urađena eksproprijacija zemljišta, ili završena planska dokumentacija, nije pokrenut proces javne nabavke.
"To su sve procesi koji oduzimaju značajno vreme, a poznato je da investicioni radovi imaju period kada mogu da se realizuju, kada vremenski uslovi to dozvoljavaju", ukazao je Đoković i dodao da je primećeno i u prethodnim godinama da deo planiranih investicionih radova nije mogao da bude izvršen.
On je napomenuo da je deo sredstava koji će biti raspoređen tokom rebalansa nastao i korekcijom prihoda, jer se pri planiranju budžeta nije računalo da će kurs biti 105 dinara za evro, što se odrazilo i na cene uvoznih proizvoda, a samim tim i na prihode od poreza na dodatu vrednost (PDV) iz uvoza.
Đoković je naglasio da rebalans budžeta ni u kom slučaju ne sme da izadje iz deficita koji je dogovoren sa MMF-om, koji je na konsolidovanom nivou, koji obuhvata i lokalne samouprave, AP Vojvodinu, penzioni i zdravstveni fond, 4,8 odsto BDP-a, a na republičkom nivou ne sme da bude veći od 3,6 odsto.
Što se tiče kretanja primanja i izdataka budžeta od početka godine, Đoković je podsetio da su javni prihodi u direktnoj vezi sa kretanjem ekonomske aktivnosti, odnosno bolja ekonomska aktivnost utiče da se državni budžet bolje puni.
"Situacija u drugoj polovini godine je bolja, optimističnija nego u prva četiri meseca. Ekonomska aktivnost je, verovatno i zbog loših vremenskih prilika, bila slabija nego što se očekivalo, međutim, danas se čini da oporavak postoji i u tom smislu će se prihodi realizovati na način koji je već usaglašen sa MMF-om", rekao je on.
Pratite specijal: NIS na berzi
