Izvor: B92, 14.Mar.2012, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odobren zaštitni fond evrozone
Brisel, Berlin -- Nemačka vlada dogovorila je nacrt zakona kojim se odobrava zaštitni fond evrozone za borbu sa dužničkom krizom, koji treba da stupi na snagu u julu.
Evropski stabilizacioni mehanizam imaće sredstva od 500 milijardi evra, međutim, postoji značajan međunarodni pritisak da ta cifra treba da bude uvećana, čemu se Nemačka protivi, prenela je agencija AFP.
Lideri evrozone obećali su da će do kraja meseca odlučiti da li će fond biti uvećan.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Inflacija u evrozoni dostigla je u februaru 2,7 odsto, pokazali su zvanični podaci, iako su dve najveće privrede, Nemačka i Francuska, zabeležile niže stope. Stopa inflacije u evrozoni je već 15 meseci iznad ciljnog nivoa Evropske centralne banke od blizu ali ispod dva odsto, a u septembru 2011. je dostigla vrhunac od tri odsto, prenela je agencija AFP. U Francuskoj i Nemačkoj je evidentirana godišnja inflacija od po 2,5 odsto, dok je stopa snižena na 1,9 odsto u Španiji, koja sprovodi nove mere štednje u vreme velike nezaposlenosti i duboke recesije, koja je skoro najgora u 17-članoj evrozoni.
Trajni fond ESM treba da zameni privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost, koji će biti ugašen krajem 2013. Evrozona se nada da će dovoljno veliki zaštitni zid, koji bi mogao da pomogne prezaduženim zemljama, u budućnosti sprečiti prelivanje krize iz zemalja kao što su Grčka i Španija u središte zone evra.
Za razliku od EFSF, koji je sačinjen od garancija, ESM će imati kapital od 80 milijardi evra, od kojih Nemačka, najveća evropska privreda, treba da priloži oko 22 milijarde.
Nakon spasavanja Grčke, Portugalije i Irske, u EFSF je ostalo oko 250 milijardi evra od prvobitnih 440 milijardi.
Jedna od opcija koje se razmatraju je spajanje fondova, čime bi ukupan zaštitini zid bio povećan na 750 milijardi evra. Međunarodni monetarni fond i SAD pozvali su Nemačku da olabavi protivljenje dodatnim prilozima za fond.
Vlada u Berlinu je ukazala da veruje da je najgori period krize prošao, a smatra se da kancelarka Angela Merkel neće biti spremna da testira poljuljanu podršku parlamenta i građana forsiranjem dodatnih davanja.
Nemački parlament odlučivaće o predlogu zakona, ali datum glasanja još uvek nije određen.
