Izvor: Politika, 26.Apr.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odložen sastanak o sukcesiji
Vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća, ali i lokalnih samouprava u Hrvatskoj iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra
Sastanak zemalja naslednica SFRJ, posvećen podeli zajedničke imovine, koji je bio zakazan za danas u Sarajevu, otkazan je na zahtev Srbije, izjavio je agenciji Beta predstavnik Srbije u Komisiji za sukcesiju Gašo Knežević.
On nije želeo da kaže zašto je Srbija tražila odlaganje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sastanka, navodeći da je „bilo razloga”. To je bio šesti ponuđeni termin održavanja sastanka u Sarajevu koji je na zahtev Srbije otkazan. Komisija se nije sastala više od godinu dana.
Prema ranijim ocenama Kneževića, u procesu sukcesije najdalje se otišlo u podeli državne imovine, podela diplomatsko-konzularnih predstavništava nije rešena, dok je najspornije pitanje vojne imovine. Kada je reč o diplomatsko-konzularnim predstavništvima, do sada je od 123 sporna objekta raspoređeno samo pet, a dogovorena je podela još 42 ambasade, ali Srbija insistira da prepuštanje zgrada počne tek kada se postigne dogovor o celokupnoj imovini.
„Uspeli smo da se, na papiru, dogovorimo oko raspodele nekretnina mahom u evropskim zemljama. Problem je što bivše republike nerado hoće da preuzmu objekte u neatraktivnim zemljama, u koje je Srbija godinama ulagala ogromna sredstva”, izjavio je ranije Knežević.
Kako je ranije rekao pomoćnik ministra finansija Bosne i Hercegovine Zenit Kelić, na sastanku u Sarajevu trebalo je da se razgovara o celokupnoj implementaciji Sporazuma o sukcesiji, a posebno je trebalo da se razgovara o pitanju mešovitih banaka.
Jedno od važnih međusobno nerešenih problema Srbije sa bivšim jugoslovenskim republikama jeste pitanjeimovine i rešavanje imovinskih prava, ukazuje dr Dejan Jovović, savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.
– Sporazumom o sukcesiji SFRJ, potpisanim u junu 2001. godine, predviđeno je da se raspodela državne imovine izvrši prema principu dasva nepokretna imovina SFRJ pripadne državama naslednicama na čijoj se teritoriji ona nalazi. Pravna lica, vlasnici nepokretne imovine, prema ovom sporazumu – aneks G, zadržavaju pravo vlasništva (prema stanju iz 1990) bez obzira na čijoj je teritoriji ta imovina.Međutim, Hrvatska, kao i još neke bivše JU republike,nije poštovala ovaj princip – kaže Jovović.
Hrvatska je još 1991. godine, pre stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji, donela Uredbu o nacionalizaciji srpske imovine, kojom je prenela vlasništvo na državu Hrvatsku. Pod uticajem međunarodne zajednice, Uredba je povučena, ali je većim delom ta imovinu već bila prodata pre pravosnažnosti Sporazuma o sukcesiji, podsećaju u Birou PKS.
Prema procenama Direkcije za imovinu Republike Srbije, vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća, ali i lokalnih samouprava u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ,iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra. Hrvatski fond za privatizaciju tvrdi da je popisao 319 objekata na koja polažu pravo firme iz Srbije. Od toga je 158 prodato, 30 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada se vode sporovi, a 91 objekat je slobodan. U Direkciji za imovinu Srbije, međutim, nezvanično tvrdeda srpske firme imaju više od 400 objekata u Hrvatskoj.
Srpske firme, koje imaju najveću imovinu u Hrvatskoj su: nekadašnja Jugobanka, Geneks (37 stanova i nekoliko hotela i odmarališta), Železnice Srbije, NIS (preko 30 benzinskih pumpi, odmarališta i udeo u Jadranskom naftovodu), „Tigar”, „Putnik”, „Centrotekstil”, EI Niš, „Vino Župa”, „Ineks”, „Utva”, SIZ za zaštitu dece iz Apatina i dr.
Sredinom juna 2008. godine Vlada Srbije je donela Uredbu kojom se omogućava prodaja imovine hrvatskih, slovenačkih i BiH kompanija, koje su ranije poslovale u Srbiji. Ova uredba, kao i raspisane aukcije za prodaju firmi bivših republika SFRJ, bila je privremeno obustavljana, pa je u novembru 2008. godine doneta nova uredba.
Novom uredbom predviđeno je da u roku od tri meseca društveno preduzeće u Srbiji čije je sedište bilou bivšim republikama SFRJ, sporazumno uredi pravne odnose sa osnivačem iz tih republika. Posle ovog roka, ukoliko se ne postigne sporazum, nadležni organ Srbije će sprovesti postupak privatizacije.
Na ovu uredbu su uložile protest Hrvatska, Slovenija i BiH, prvi put u junu 2008. godine, kada je doneta, a Hrvatska je protest ponovila krajem decembra iste godine, posle donošenja nove uredbe. Uredba jenekolikoputaprodužavanai važidokraja juna 2011. godine. Vlada Srbije je do tada produžila rok za dostavljanje zahteva za utvrđivanje vlasničkih udela u društvenim preduzećima čiji su osnivači firme iz bivše Jugoslavije.
Kako je svojevremeno rečeno u Ministarstvu ekonomije Srbije, produženje roka odnosi se na firme koje do sada nisu podnosile zahteve za utvrđivanje vlasničkih udela.Ta preduzeća imaće rok do 30. septembra ove godine da Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju dostave nacrt sporazuma o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa firmama osnivačima iz bivše Jugoslavije.
A. Mikavica
objavljeno: 27.04.2011
.jpg)
