Izvor: Politika, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odiseja holandskih farmera
Od našeg specijalnog izveštača
Lovarden, oktobra – Svakog dana u Holandiji se zatvori deset farmi. Stalno smanjivanje broja onih koji žive od poljoprivrede nije zaobišlo ni zemlju koja je u agraru pojam razvijenosti. Prema podacima holandskog ministarstva poljoprivrede, tim poslom se u "zemlji lala", gde živi oko 17 miliona stanovnika, bavi samo oko 80.000 farmera. Premalo, ukoliko se ovi podaci uporede sa Srbijom gde je zvanično registrovanih poljoprivrednika oko 300.000, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se onim malim i zato neregistrovanim tačan broj i ne zna.
Prema njihovim procenama, do 2010. godine broj farmi smanjiće se na oko 65.000. To, međutim, nimalo ne zabrinjava poslenike holandske agrarne politike – jer i preostali farmeri mogu da održe i unaprede ovu proizvodnju.
Holandija, koliko da se podsetimo, ima samo šezdesetak sunčanih dana godišnje i velike padavine, a poljoprivredno zemljište je otimala od mora.
Razlozi za zatvaranje farmi su, kako je objašnjeno grupi srpskih novinara, "tesan" profit u kombinaciji sa visokom i dugoročnom kreditnom zaduženošću. U holandskoj poljoprivredi nema malih farmi, već se radi o proizvodnji merenoj velikim brojkama zbog čega su potrebna i velika ulaganja. Zemlja je skupa, a cena joj je od 40.000 evra po hektaru u ratarskim područjima, pa sve i do 80.000 i preko 100.000 evra u regionima gde je plastenička proizvodnja cveća i povrća. Za podizanje plastenika potrebno je ulaganje od milion evra po hektaru, a u Holandiji nema plasteničke proizvodnje na manje od dva ili tri hektara.
Banke odobravaju za kupovinu zemljišta kredite na rok otplate od 25 godina s kamatom četiri–pet odsto, kao i za podizanje staklenika, a rok otplate je 15 godina. Princip nasleđivanja se ne podrazumeva, tako da mladi, ukoliko nastavljaju taj posao, moraju da od roditelja kupe farmu. Na primer, farmu mlečnih krava sa ukupno 200 grla i oko 100 hektara zemlje jedan 32-godišnjak je kupio od svog oca za pola miliona evra. Naravno, morao je da uzme kredit od banke, a rok otplate u ovom slučaju je 40 godina s kamatnom stopom od četiri odsto.
Zbog toga holandski farmeri na pitanje da li je to njihova farma, u šali odgovaraju – vlasnici smo ja i banka. Kada je reč o mladim farmerima garant otplate kredita je država te je zato kamatna stopa niža.
Niska profitna stopa, svakako mereno njihovim kriterijumima, rezultat je oscilacija u tržišnim cenama. Ni Holandija nije imuna na poznati "svinjski ciklus", koji je ovu proizvodnju "zakačio" ove godine, zbog čega je cena svinjskog mesa koju dobija farmer 1,35 evra po kilogramu, što je preračunato na našu cenu tovljenika samo nešto više od jednog evra. Farmeri kažu da su na gubitku, ali odustajanja nema, jer banka čeka svoje. I tako dok se ciklus ne okrene u njihovu korist.
U proizvodnji mleka je sasvim suprotna situacija, jer je povećana svetska tražnja "pogurala" otkupnu cenu sa 32 evrocenta po litru, koliko je iznosila u januaru ove godine, na sadašnjih čak 44 evrocenta. Inače, obe ove proizvodnje limitirane su kvotama, a povećanja su moguća samo u okviru više produktivnosti po grlu. Ogromno povećanje cena žitarica u svetu ove godine prouzrokovalo je presabiranje i u holandskoj poljoprivredi, čiji su farmeri već pokazali zaokret ka ovim manje rizičnim poslovima.
Država ima značajnu ulogu u njihovoj poljoprivredi, s tim što se agrarna politika, u skladu sa zahtevima EU i STO, izmestila iz sfere zaštite cena u razne oblike pomoći ruralnog razvoja. Na neki oblik cenovne zaštite holandski farmeri ipak mogu da računaju, ali samo u slučaju ekstremnog pada cene. Slično je i sa izvoznim podsticajima koji im ne pripadaju po automatizmu, već samo u slučaju poremećaja na svetskoj pijaci na njihovu štetu.
Najviše novca plasira se kroz zaštitu životne sredine i ruralni razvoj, pa tako njihovi farmeri dobijaju znatne svote za redukovanje amonijaka i drugih štetnih materija sa farmi, za upotrebu metana u energetske srhe, a ukoliko se, na primer, opredele da "odmaraju" zemljište, od države dobiju 300 evra godišnje po hektaru. Po raznim osnovama onaj mladi farmer koji je kupio očevu farmu mlečnih krava od holandske države, kao i iz kase EU, dobija godišnje 35.000 evra.
[objavljeno: ]
