Izvor: Politika, 01.Avg.2014, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovaraće svi koji su zloupotrebili Fond
Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović i članica Upravnog odbora Fonda kaže da će doći vreme da odgovara svako ko nije radio u skladu sa zakonom
Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović i članica Upravnog odbora Fonda juče je rekla da će odgovarati svi koji su zloupotrebili Fond za razvoj – i oni koji su uzimali kredite i oni koji su ih dodeljivali.
– Itekako mislim da će doći vreme da odgovara svako ko nije radio u skladu sa zakonom i ovde ne mislim samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na one koji su aplicirali i dobili novac, već i na one koji su taj novac davali, odnosno potvrđivali ili glasali da se da – rekla je Mihajlovićeva zaTanjug.
Fond za razvoj, prema saznanjima „Politike”, na kraju prošle godine imao je oko 30 milijardi dinara dospelih, a nenaplativih kredita. I Državna revizorska institucija je pre dve godine ukazala na veliki iznos nenaplativih kredita. Tada je bilo oko 27 milijardi dinara. Međutim u Fonduza razvoj to demantuju. Oni tvrde da je preostali iznos ovih kredita, koji još uvek nisu dospeli za naplatu, 29,4 milijarde dinara, dok dospele, a neizmirene, obaveze iznose 18,6 milijardi dinara. Iz njihove računice proizlazi da procenat nenaplaćenih potraživanja u odnosu na ukupno plasirana sredstava od 91,9 milijardi dinara iznosi oko 20 odsto.
Mihajlovićeva smatra da u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije (u kome je ocenjeno da su krediti deljeni po političkoj liniji i da Fond nije ispunio ciljeve zbog kojih je osnovan) nije objavljeno ništa novo, s obzirom na to da je još prošla vlada kritički govorila o tome kako se ranije novac delio iz tog fonda.
– Ako ste pratili šta smo govorili u prethodnoj vladi i sada u novoj vladi, da ne kažem samo Srpska napredna stranka, određeni članovi Fonda za razvoj govorili su o tome kako moraju da postoje jasni kriterijumi kako se novac deli iz Fonda za razvoj – navela je ona.
Prema njenim rečima, raspodela novca iz Fonda sada mora da prođe kroz nekoliko komisija i da to može da tvrdi za deo za koji je ona konkretno vezana.
– Fond za razvoj je upravo i zamišljen da pomogne malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i lokalnim samoupravama, a ne da pomaže onima koji ne bi čak trebalo ni da apliciraju – naglasila je Mihajlovićeva.
Prema izveštaju Saveta najviše novca dobili su upravo najbogatiji biznismeni. „Delta” Miroslava Miškovića dobila je ubedljivo najviše novca – 1,2 milijarde dinara, ABS „Minel” Nenada Popovića 619 miliona dinara, „Rudnap” Vojina Lazarevića 508, slede firme Nebojše Čovića, Miodraga Kostića, Zorana Drakulića…
Međutim u Fondu kažu da navedeni krediti iznose manje od tri odsto ukupno odobrenih kredita u periodi od 2007. do 2013. godine i svi su odobreni uz prvoklasno sredstvo obezbeđenja, garancije poslovnih banaka i uredno su vraćani. – Dospele a neizmirene obaveze po kreditima imaju samo privredna društva iz grupacije ABS „Minel” i „Rudnap group –Minel kotlogradnja”, a nisu naplaćeni jer su bili obezbeđeni garancijama banaka nad kojima je pokrenut postupak stečaja, kažu u Fondu i kao bitnu činjenicu navode što su te firme u momentu podnošenja zahteva za kredit zapošljavale ukupno 8.100 radnika.
Suštinska zamisao Fonda jeste da se pomogne malim firmama u unutrašnjosti kako bi se smanjile regionalne razlike. Međutim, povoljni krediti, koji su odobreni u periodu od 2007. do 2013. godine u iznosu od oko 92 milijarde dinara, prema oceni Saveta za borbu protiv korupcije nisu doprineli povećanju proizvodnje, većoj zaposlenosti, kao ni ravnomernom regionalnom razvoju,jer je većina dodeljivana u Beogradu firmama koje se bave uvozom ili uslugama, a ne proizvodnjom i izvozom. Međutim u Fondu tvrde da je najviše kredita otišlo u proizvodnju – čak 80 odsto, u kojoj je zaposleno 193.478 ljudi.
Prema mišljenju Saveta za borbu protiv korupcije dodela kredita nema efekta jer regionalne razlike nisu umanjene, što je bio jedan od glavnih ciljeva. Srbija je i dalje država sa najvećim regionalnim razlikama u Evropi. Između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg okruga razlika je sedmostruka. Razlike na nivou opština su daleko veće. Prosečan prihod građana Beograda veći je 19 puta od prihoda građana Bora. Ne samo u pojedinim gradovima, neravnomerni regionalni razvoj doveo je do izraženog siromaštva u seoskim sredinama Srbije, gde je indeks siromaštva dva puta veći od gradskih sredina.
M. Avakumović
objavljeno: 01.08.2014.
