Izvor: B92, 02.Jun.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana novčanika i poslednji dani
Novi Sad -- Samo dve stvari, tvrde Amerikanci, ne daju se izbeći: smrt i plaćanje poreza; u tu neumitnost svojevremeno se, sasvim dobro uverio i Al Kapone, piše Dnevnik.
I pored toga što i danas ima onih koji pokušavaju da izbegnu plaćanje poreza, a u tome su kudikamo uspešniji od legendarnog čikaškog mafijaša, za američko društvo plaćanje poreza predstavlja ispunjavanje zakonske pa i građanske dužnosti. To se ne dovodi u pitanje, kao ni potreba da se državne usluge finansiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zahvaljujući porezima.
Ali javna rasprava o poreskim stopama, kao i tome koje je sve usluge država uopšte dužna da servisira, traje koliko i same Sjedinjene Države. Ako se izbori ne dobijaju uvek zbog modela fiskalne politike, porezi su odvajkada jedna od ključnih tema u kampanjama. Koliko god da Amerikanci brinu o tome koliko im se uzima, i kako im se uzeto troši, još manje ne tolerišu zloupotrebe. Od svih afera koje se u poslednje vreme tiču, posredno ili neposredno, Bele kuće, žitelji SAD su najosetljiviji kada je reč o sumnjama da je bilo političkih pritisaka na poreznike – da su, navodno, posebno „obradili“ prijave koje su podnele razne grupe bliske Republikanskoj stranci.
U Srbiji, pak, teško da su samo smrt i porezi neizbežni, i tu bi svako imao šta da dopiše. Ali, saglasnost neusumljivo postoji oko toga da o porezima, poreskim stopama, pa i o javnim rashodima – o tome gde se i kako troši novac ubran od poreza – u javnosti jedva govori. Za stranke se nikad nije glasalo zbog njihovih programa fiskalne politike, ali, za nas nimalo paradoskalno, vođenje fiskalne politike u velikoj meri se rukovodi procenjenim raspoloženjem birača.
Tako biva da ukidanje jednog nameta u javnosti izazove euforiju, koja je u stanju da potpuno zagluši zdravorazumsko pitanje: šta je tu dobro ako će zbog ukidanja jednog nameta nedostatak prihoda morati da bude nadomešten zahvatanjem u ionako prazan buyet. A građani samo znaju za to da on ima da bude pun, jer očekuju da budu serivisirane sve usluge na koje se država obavezala. Za šta uglavnom, u nedostatku prihoda, mora da se zadužuje.
Za ekonomistu Mihaila Gajića nema dileme da je znanje građana o porezima i javnim finansijama na intuitivnom nivou – znaju tek da država ima troškove i da nekako mora da ih pokrije. Sa druge strane, ističe Gajić, o samoj proceduri donošenja poreskih zakona ili o tome kakvi su im realni efekti, ne znaju ništa.
"Sećate li se svojevremenog bojkota benzinskih pumpi? Organizatori tog protesta su verovali da su za visoku cenu goriva krive pumpayije, a zapravo je benzin poskupeo zbog povećanja akciza. Pa i danas polovinu cene benzina i dizela čini poresko opterećenje akciza plus PDV, ali nisam siguran da je to poznato većini građana"– ukazuje Gajić u razgovoru za „Dnevnik“.
U Srbiji je, ističe naš sagovornik, poreska politika dodatno konfuzna, pa su tako često opravdanja za uvođenje nelogična, što sve dodatno zbunjuje: država uvodi akcize na duvan i benzin da bi se ispravile negativne eksternalije, tj. veći troškovi lečenja pušača i zaštitila životna sredina, a zapravo novac od akciza ne ide na račune s posebnom namenom, nego direktno u buyet, odakle opet najviše odlaze na plate i penzije.
Istorijski gledano, visoki porezi bili su među razlozima za otpočinjanje i Američke i Srpske revolucije. Društvene i političke reforme u naredna dva veka u Srbiji, međutim, nisu bile toliko duboke da bi danas moli da svedočimo daleko izraženijoj svesti o suverenosti građana, umesto reminiscencijama na podaništvo i plaćanje harača iz kolektivnog pamćenja o turskim vremenima.
"Građani u Srbiji ne glasaju za partije zbog njihovog političkog programa, nego iz drugih razloga, političari su toga svesni pa se shodno tome i ponašaju" – ocenjuje Mihailo Gajić.
"Kad se tom doda nizak nivo zainteresovanosti ljudi, ali i poznavanja osnova ekonomskih postulata, to omogućava da transparentost državnih finansija ostane jako niska, uprkos nastojanjima pojedinih organizacija, nezvaničnih kontrolora vlasti, da to promene."
Ali to ne znači i da „kontrolori” od toga odustaju. U „savršenom“ tajmingu za suočavanje građana s nenaučenim lekcijama – dakle, u trenutku kada su se ponovo upalili alarmi koji upozoravaju na mogući bankrot države, preveliki javni dug i zjapeći buyetski deficit i nakon novog paketa poreskih zakona, grupa organizacija okupljenih u Fiskalnu koaliciju organizuje manifestaciju bez presedana u Srbiji: Festival poreskih obveznika, koji se od 5. do 8. juna održava u Beogradu.
"Glavna misija Festivala poreskih obveznika je da svojim javnim akcijama, tokom otvorenih tribina u Domu omladine i uličnim akcijama u razgovoru sa građanima, pošaljemo novu vrstu poruke o odnosu države prema nama" – objašnjava Miloš Nikolić, predsednik Libertarijanskog kluba (Libek), jednog od organizatora manifestacije.
"Želimo da postavimo pitanje svim bivšim, trenutnim i budućim političarima na javnoj funkciji na koji način upravljaju našim zajedničkim novčanikom i koliko nas koštaju njihove greške."
Nikolić u razgovoru za „Dnevnik“ primećuje da su građani danas u određenoj meri opravdano sumnjičavi prema novim inicijativama jer su zasićeni obećanjima i planovima kojim su im političari stvarali kratkoročne ilizuje, dok su ih dugoročno pogubno navikli na status ugroženih posmatrača čija sudbina zavisi od istih tih političara. Iluzije skupo koštaju, napominje, i stoga moramo na vreme da napravimo pregled stanja, da sutra ne bi bilo kasno jer nas okolnosti teraju na to.
"Dugoročno, naša misija je izgradnja nove fiskalne kulture, koja bi s jedne strane podrazumevala slobodnije društvo, odnosno građane koji mogu bez velikih ograničenja da planiraju kako će koristiti svoju zaradu i, s druge strane, društvo odgovornosti koje će stalno propitivati vladu kako se ona ophodi prema njihovom privatnom novčaniku."
U Povelji poreskih obveznika, koja je otvorena za potpisivanje na sajtu Festivala odbraninovcanik.rs , od Vlade Srbije zahteva se manje oporezivanje, smanjenje javne potrošnje i manje zaduživanje.
"Visoki porezi protiv kojih ustajemo" – ističe Nikolić.
"Samo su spolja vidljivi simptom dubljih uzroka: ozbiljnog deficita i nekotrolisane javne potrošnje koja ga produbljuje. Vlada mora mnogo više da se pozabavi rashodnom stranom buyeta – da li je opravdana ovolika javna potrošnja, pa da onda razgovaramo o prihodnoj strani, odnosno, o porezima i akcizama koji, uz inflaciju, najoštrije pogađaju novčanik građana."
Ključni događaj tokom Festivala planiran je za poslednji dan (subota) kada će biti organizovan Marš poreskih obveznika. Biće to skup bez partijskih ili ideoloških predznaka, skup zabrinutih građana koji će stati iza zahteva iznetih u Povelji poreskih obveznika i koje neće mrzeti da prošetaju i time iskažu svoj protest protiv neodgovornosti, navodi Miloš Nikolić.
