Izvor: B92, 29.Nov.2010, 00:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbrana kursa dinara, Sizifov posao

Beograd -- Devizne rezerve Narodne banke Srbije u oktobru su se "istopile" za dodatnih 154,3 miliona evra i pale su na oko 9,7 milijardi evra.

Devizne rezerve iznose oko 11,5 milijardi evra ako računamo i rezerve banaka. Izraženo u dolarima, devizne rezerve su iznosile oko 13,5, odnosno 15, 9 milijardi.

Na smanjenje deviznih rezervi u oktobru, mada je taj trend prisutan od početka godine, najviše je uticala prodaja deviza (prodato je oko 173 miliona evra) >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na međubankarskom deviznom tržištu.

Od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala oko 2,4 milijarde evra (u proseku oko 210 miliona evra mesečno), dok je u toku prošle godine u tu svrhu potrošeno 656 miliona evra.

Obeshrabruje, međutim, podatak da je uprkos intervencijama, domaća valuta u oktobru nominalno oslabila prema evru za 1,2 odsto, a od početka godine za više od 11 odsto (u odnosu na dolar zabeležen je pad od 22 odsto, a u odnosu na švajcarski franak 20 odsto). Drugim rečima, evropska valuta je u odnosu na početak januara kada je vredela oko 95 dinara skočila za 12 dinara.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da ga ne iznenađuje pražnjenje deviznih rezervi, jer pokazuje povlačenje stranih investitora, kao i to da je projektovani plan priliva stranog kapital samo puka želja.

On dodaje i da ni u 2011. ne očekuje da će strani investitori promeniti svoje planove. "Situaciju dodatno otežava i to što Srbija ni pre krize nije stvorila stabilnu investicionu klimu koja bi stimulisala investitore da ulažu na ovom području", kaže Đukić.

Đukić kaže da je ključno pitanje „gde su potrošene 2,4 milijarde evra deviznih rezervi kad se efekti te intervencije svode na to da će neke buduće generacije morati da vraćaju dug. To je krajnje nemoralno, utoliko pre što već imamo gorko iskustvo sa reprogramom dugova koji nas, kao dužnike, stavlja u veoma nepovoljnu pregovaračku poziciju".

Fijat će pomoći

Aleksandar Vuković, direktor Trezora kompanije Fijat automobili Srbija procenjuje da će izvoz automobila koji će biti proizvedeni u kragujevačkoj fabrici svakako popraviti spoljnotrgovinski bilans Srbije, ali dodaje da će međuvremenu, NBS biti primorana da obavlja funkciju „kursnog balansera" kako bi, intervencijama na međubankarskog deviznom tržištu, sprečila velike depresijacije dinara.

Dejan Jovović, savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, uzroke slabljenja dinara traži, pre svega, u nekonkurentnoj i nejakoj privredi, i navodi da inflacija u EU iznosi oko dva odsto, a Srbija će, po svemu sudeći, kraj 2010. dočekati sa inflacijom od oko 9,5 odsto.

"Tome treba dodati i izuzetno visok spoljnotrgovinski deficit, a time i visoku tražnju za devizama za finansiranje uvoza i servisiranje spoljnih dugova, zatim ogromnu javnu potrošnju, smanjene prihode od izvoza i slab priliv stranih investicija. Ne treba zanemariti ni negativne efekte krize u evrozoni, ali i špekulativne poteze smišljene kako bi se zaradilo na promeni kursa koji takođe utiču na pad dinara", ističe Jovović.

Nestabilan kurs dinara, koji je od početka svetske krize (septembar 2008. godine) izgubio 50 odsto vrednosti u odnosu na evropsku valutu, negativno utiče na standard pre svega onih građana koji su uzeli kredite indeksirane u stranoj valuti. „Klizanje" dinara ne odgovara ni poslovnim bankama koje teže naplaćuju pozajmljena sredstva. One su, po osnovu obaveza prema deponentima, imale negativne kursne razlike od čak 88 milijardi dinara, ali banke su velike finansijske gubitke prebacile na svoje dužnike, koji otplaćuju kredite sa deviznom klauzulom.

"Ova, takoreći svakodnevna, prodaja deviznih rezervi na međubankarskom deviznom tržištu nije rezultirala uravnoteženim kursom dinara. Naprotiv, donela je više štete nego koristi i ide naruku samo špekulantima", upozorava Jovović.

Uz konstataciju da je politika precenjenog dinara imala katastrofalne posledice Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka, podseća da je dinar, do kraja septembra 2008, realno bio 113 odsto na višem nivou nego 2000. godine.

On smatra da je zbog potcenjene vrednosti stranih valuta uvoz postao toliko cenovno konkurentan da je „spržio" domaću proizvodnju. „Izvesno je, takođe, da se ni građani ni privreda ne bi toliko zaduživali da je evro imao realniju vrednost i da nije stvorena euforija da se valutni kurs na duže staze neće menjati", tvrdi Kovačević.

Na pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi se kurs slobodno formirao on kaže da bi u tom slučaju evro mogao da dostigne vrednost od oko 130 dinara, pa i više, što bi predstavljalo problem za državu koja će posle usvajanja zakona o restituciji morati da obešteti stare vlasnike.

Kovačević navodi i da, prema podacima Svetske banke, samo tri-četiri zemlje od ukupno 150 na toj listi, imaju nižu stopu štednje od Srbije, "a kad nema štednje, onda nema ni investicija".

I on naglašava da je najvažnije od svega gde završavaju devize koje prodaje NBS. "Rekao bih u džepovima tajkuna koji višak dinara pretvaraju u devize ili na računima špekulanata, kako stranih tako i domaćih, koji su imali interes da kupuju državne hartije od vrednosti kad je kamata bila 18 odsto i sad ta sredstva pretvaraju u devize", tvrdi Kovačević.

Prema procenama Vlade Srbije dinar bi do kraja godine trebalo da bude relativno stabilan, dok će eventualna depresijacija biti na nivou razlike u stopi inflacije u Srbiji i one u evrozoni. Niko, međutim, ne može pouzdano da prognozira koliko će evro vredeti na kraju 2010. godine.

U NBS kažu da je teško upuštati se u takve procene, jer se ne može sa sigurnošću predvideti da li će doći do novih „značajnijih svetskih ili regionalnih poremećaja". Ipak, neki ekonomisti su, uzimajući u obzir procene kretanja inflacije u Srbiji i evrozoni i tekući platnobilansni deficit zemlje, predviđali da će evro na kraju 2010. vredeti oko 105 dinara.

Projekcije vlade su da bi evro mogao da se zaustavi na nivou od 107 dinara, a na kraju 2011. da vredi 110 dinara i na osnovu tih projekcija „skrojen" je i budžet za narednu godinu. Svi se, međutim, slažu da će kretanje kursa u narednoj godini najviše zavisiti od priliva stranih investicija (pominje se oko četiri milijarde dolara) i stope inflacije.

Nastavak na B92...