Izvor: Politika, 19.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Odbrana” kartela
Kada se u medijima današnje Srbije pojavi vest o tome da je u sistemu ekonomsko-političke regulative došlo do određenih propusta administracije, uprave, vladinih ili uopšte državnih ustanova, to neće morati da znači ništa neobično što bi zahtevalo reakcije i razjašnjenja. Tako je i u slučaju Komisije za zaštitu konkurencije. Svako ima pravo da pod zakonskim uslovima kritikuje ili osporava njen rad i predlaže drugačija rešenja. I to je dobro, kako za privredu, tako i za demokratsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javnost, za reforme, pa i za samo društvo i državu.
Ali kada se u jednom od najuglednijih dnevnih listova („Politika” 15. januar 2009.) pojavi tekst u kome se rešenja jednog regulatornog (u Narodnoj skupštini izabranog) državnog tela nesuvislo dovode u vezu sa bilo kojim pojedincem, njegovim, od Komisije apsolutno nezavisnim stručno-naučnim radom i ličnošću, onda je to ili zloupotreba ekonomske, a time i medijske moći, ili pokušaj obračuna sa ovlašćenim donosiocima javnih odluka, to jest nezavisnim regulatornim telima i državnim institucijama, na veoma brutalan i društveno štetan način, pa makar i da se radi o dve vodeće farmaceutske kompanije u Srbiji.
Drugi, već oprobani način je potpuno neargumentovana ali i veoma opasna optužba da Komisija za zaštitu konkurencije pomenutim rešenjem „brani interese uvoznika lekova", valjda zastupajući nekakav „nevidljivi uvoznički lobi". Visok rizik „reformskih" posledica ovako iznesenog javnog stava proističe ne samo iz činjenice da je odbranaški, ničim neutemeljen i besmisleno optužujući već i iz konsekvence da iz njega proističe i druga, daleko opasnija insinuacija – da je Komisija u vezi sa ovom ili onom poslovnom strukturom, to jest da brani interese uvoznika, pa bi po ekonomskoj logici stvari valjda od toga trebalo da ima neku korist, što bi značilo i najnepoželjniju korupciju u regulatornoj sferi nacionalne ekonomije.
Rešenje koje je Komisija donela (odlukom Saveta) u vezi sa zabranjenim sporazumom vodećih proizvođača lekova i veledrogerija može biti osporeno pa i poništeno, ali samo od strane Vrhovnog suda i pred njim, to jest u skladu sa zakonom. Toga bi morali da budu svesni kako učesnici na tržištu (stranke u postupku), tako i medijski i politički uticajni faktori. Odbrana poslovnih struktura na bazi zaštite sopstvenog (ma koliko dominantnog) tržišnog položaja i ekonomskog interesa potpuno je legitimna stvar, ali samo ukoliko nema za cilj urušavanje zakonskog sistema i ugleda javnih institucija.
Savet Komisije za zaštitu konkurencije
[objavljeno: 20/01/2009]
.jpg)
