Izvor: S media, 25.Nov.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od subvencija ostale mrvice
Državne subvencije za proizvođače mleka ove godine su bile devet puta manje nego pre samo šest godina. Od 3,78 milijardi, koliko je isplaćeno 2004, spale su na 450 miliona. Uz to, više od polovine proizvedenog mleka i ne stigne na tržište, već ga proizvođači prodaju na pijacama, prave sir i kajmak ili njime hrane stoku!
Kako objašnjava istraživač Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković, najveći problemi su diskriminacija >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << malih proizvođača i nedovoljne subvencije, koje u prethodnom periodu nisu isplaćivane farmerima sa statusom pravnog lica.
To pravilo nedavno je promenjeno. Trenutno, subvencije iznose 1,5 dinara po litru, ali je najavljeno da će uskoro skočiti na tri, iako proizvođači traže najmanje pet dinara.
Siva ekonomija
- Sa ovako malim subvencijama većini proizvođača se ne isplati proizvodnja mleka za tržište. Naime, između 700 i 800 miliona litara mleka otkupe mlekare, dok još toliko mleka, koje potiče od sitnih proizvođača, kojih je 80 odsto sa pet ili manje krava, završi van prometa. Oni od mleka prave sir, kajmak, prodaju ga sirovo na pijacama, hrane stoku - objašnjava Stanković.
Zaklano čak 500.000 krava!
On ističe da ima i manjih prerađivača koji preko posrednika kupuju mleko, pa se u ovoj oblasti pojavljuje siva ekonomije.
- Nije problem u proizvođačima, već u državi. Sitnih proizvođača je 80 odsto, što ne znači da ih treba diskriminisati i odbaciti, već da ih treba postepeno pretvarati u velike proizvođače i organizovati ih. Svaki seljak bi se bavio proizvodnjom mleka kada bi u tome video interes. Zadruga mora da omogućava seljacima da podižu standard muže, ishrane, nabavke repromaterijala - ističe Stanković.
Kopirati Evropu
On ipak smatra da je problem rešiv.
- U EU postoji 955.000 proizvođača sirovog mleka, od toga 62 odsto su sitni, sa proizvodnjom manjom od 100.000 litara godišnje, a 52 odsto otkupa sirovog mleka ide preko zadruga. Prema tome, ne treba mi da bušimo rupu na saksiji, ona postoji, ali je treba koristiti - navodi Stanković.
Prema njegovim rečima, subvencije proizvođačima treba da imaju i socijalni karakter.
- Dok je država kontrolisala otkupne cene mleka i davala veće subvencije, proizvodnja se plaćala više u brdsko-planinskom regionu i u prigraničnim okruzima, da bi se zadržalo stanovništvo koje tamo radi. Subvencije i agrarna politika moraju u sebi da sadrže i mere socijalnog karaktera, jer ako se proizvođaču ne stvore uslovi da prodaje proizvod, on će napustiti poljoprivredu i doći u grad da radi kancelarijski posao - kategoričan je Stanković.
