Izvor: Politika, 13.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od siromaha do ekonomskog čuda
Zahvaljujući investicijama, u Irskoj danas ne rade samo oni koji to neće. – Zemlja sa 46.000 dolara BDP-a po stanovniku
Uz dosta polemike, ponajviše u stručnoj javnosti, da li bi viškove privatizacionih prihoda trebalo u ovom trenutku potrošiti na javne investicije ili pričuvati dok državne finansije još ne osnaže, Srbija će ipak, za nekoliko dana, krenuti u realizaciju Nacionalnog investicionog programa.
Ministar finansija Mlađan Dinkić nema dileme. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ubeđen je da će Nacionalni investicioni program u Srbiji poboljšati životni standard stanovništva i doprineti otvaranju novih radnih mesta. U održivost ideje i ispravnost poteza još je uvereniji nakon prošlonedeljne posete Dablinu. Irska iskustva, na kojima se temelji i srpski program, smatra on, najbolji su putokaz.
Prioriteti isti
Šta su, i kako, Irci uradili i koliko je realizacija njihovog nacionalnog programa doprinela da od siromašne evropske provincije osamdesetih godina Irska postane ekonomsko čudo s najdinamičnijom privredom u EU, zemlja koju je britanski "Ekonomist" proglasio za evropskog šampiona po kvalitetu života i životnom standardu?
Za početak, malo poređenja: Irska ima četiri miliona
stanovnika, ali i, kao i Srbija, stalni teritorijalni i politički problem i konflikte. Samo umesto na jugu – na severu. Kada je 1987. godine donela prvi, trogodišnji plan nacionalnog oporavka (potom je prešla na sedmogodišnje planiranje) stopa nezaposlenosti 1987. godine bila je, kao u Srbiji, iznad 20 odsto, a učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu gotovo tri puta veće nego naše – 123 odsto.
Irski prioriteti su tada bili isti kao sada naši: obrazovanje, saobraćajna infrastruktura i javni saobraćaj, zdravstvo i informacione tehnologije, a sprovođenje nacionalnog razvojnog plana imalo je temelj u apsolutnom političkom i socijalnom konsenzusu i izdvajanju pet procenata BDP-a za kapitalne investicije, pri čemu je 40 odsto sredstva korišćeno iz evropskih fondova.
Uz stabilan pravni sistem i oslonac na istraživanje, razvoj i sektor usluga, ulaganjem u kapitalne investicije stvoren je preduslov za privlačenje značajnih stranih direktnih investicija, ukazuje ministar Dinkić.
Možda brojke, ipak, najbolje govore o efektima sprovođena nacionalnog plana. Naravno, ne izolovano, već uz primenu odgovarajućih ostalih sektorskih politika – od poreske, industrijske, tehnološke do prosvetne.
Do 2005. godine, uz prosečan sedmoprocentni godišnji u prethodne dve decenije, irski BDP po stanovniku dostigao je 46.000 dolara i drugi je u EU. Nezaposlenost je, s pomenutih više od 20, svedena na samo četiri odsto. Ili, kako to kaže ministar Dinkić: "U Irskoj danas ne radi samo onaj ko neće i radnu snagu čak i uvoze. Plan je da u narednih pet godina zaposle još pola miliona ljudi".
Visoke plate, sigurne penzije
Prosečna plata u Irskoj je oko 3.000 evra mesečno. Problema sa isplatom penzija, naravno, nemaju. Kako ne mogu da potroše sve što zarade, odnedavno jedan odsto BDP-a izdvajaju za nacionalni rezervni penzioni fond – da bi sigurne isplate visokih penzija imali i u budućnosti.
I dok Srbija danas priprema zahtev EU za podršku nacionalnom investicionom planu iz evropskog fondova, Irci su sada postali neto kontributeri EU, daju više nego što uzimaju iz evropskih fondova.
Kapitalne investicije su im i dalje na nivou pet odsto, ali uvećanog BDP-a. U novom razvojnom planu, koji upravo sada završavaju, za narednih sedam godina planirali su 100 milijardi evra novih ulaganja ili 15 milijardi evra godišnje.
Poređenja radi, mi smo planirali srazmerno ista ulaganja: milijardu evra pri BDP po stanovniku od 3.300 dolara, konstatuje Dinkić.
Još jedno irsko iskustvo ministar Dinkić želi da primeni na Srbiju.
– Prilikom rebalansa u septembru potpuno ćemo iskopirati ono što su Irci uradili pri pripremi budžeta. Naš budžet će izgledati drugačije od svih dosadašnjih: javne investicije ćemo izdvojiti od tekuće potrošnje, i one će se odnositi na ulaganja u ovoj i narednoj godini. Pri izradi budžeta za 2007. pravićemo trogodišnji ili petogodišnji plan za ove investicije, u zavisnosti od onoga što budemo uspeli da uradimo do kraja godine.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 13.07.2006.]
