Izvor: Blic, 08.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od robnih rezervi vajda za odabrane
Ulje iz rezervi! Ne tako davno ovakvi su natpisi često krasili izloge naših samoposluga, a redovi pred njima po dužini nisu mnogo zaostajali za redovima kod Jezde i Dafine. Delilo se dva-tri litra po čoveku, a najizdržljiviji stajali su po nekoliko puta u red i tako pravili kućne zalihe ili kontingente za preprodaju. Sudeći po reakciji države na poslednje poremećaje na tržištu (ulje i meso), vreme jeftinih namirnica iz robnih rezervi nepovratno je za nama.
Goran Živkov, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bivši ministar poljoprivrede, kaže da je u Srbiji na delu potpuno pogrešan koncept robnih rezervi.
- Kod nas robne rezerve služe samo za krajnje gašenje požara i deluju kad već svima gori pod nogama. Sve se zasniva na diskrecionom pravu direktora, kupuje se bez konkursa, cena skladištenja se takođe određuje bez konkursa, skladištar se određuje bez konkursa. Prijateljima se, na primer, pšenica pozajmljuje pred žetvu, kad je cena najviša, a oni je vraćaju za par meseci kad cena padne za 50, pa i čitavih 100 odsto. Republička direkcija potražuje više od 30 milijardi dinara, a mnoge od firmi dužnika više i ne postoje. Nije redak slučaj da se firme registruju samo da bi odradile jedan dobar posao sa Direkcijom, na primer, 10.000 tona žita, a odmah po obavljenom poslu se gase - objašnjava Živkov, uz napomenu da je bolje da ne priča čega se sve naslušao dok je bio ministar.
Ovakve kakve jesu, tvrdi Živkov, robne rezerve u Srbiji jedino služe za bogaćenje odabranih pojedinaca i interesnih grupa. Od 2002. godine Evropska agencija za rekonstrukciju u tri navrata je nudila sredstva za tehničku pomoć i transformaciju srpskih robnih rezervi, ali ministri trgovine (Slobodan Milosavljević, Bojan Dimitrijević, Predrag Bubalo) redovno su tu pomoć odbijali.
- Dok sam bio ministar, u svim razgovorima sa predstavnicima EU pitali su me: kako vi mislite u Evropu ako ne transformišete robne rezerve. Ali, bez obzira na stranku iz koje je direktor, nikome nije odgovaralo da se stvari menjaju. A i zašto bi? Kada ovako, pokriveni zakonom mogu da pozajmljuju, kupuju, prodaju kako hoće, kome hoće, po cenama kakvim oni hoće, a da pri tom niko nema prava bilo šta da ih pita - kaže Živkov.
Tvrdnje našeg sagovornika pokušali smo da proverimo iz prve ruke, ali nismo uspeli jer se direktor Republičke direkcije za robne rezerve Slobodan Damjanović nalazi se na mini godišnjem odmoru. U njegovom odsustvu u PR službi Ministarstva trgovine nisu znali da nam kažu koliko tačno iznose potraživanja Direkcije.
- Potraživanja jesu velika, na primer, samo od prodaje IMT-a Direkcija treba da naplati više od milijardu dinara. Ali treba znati da su robne rezerve devastirane u prošlosti. Novi zakon je u pripremi i Ministarstvo čini značajne napore da robne rezerve transformiše i uskladi s propisima EU - rečeno je „Blicu nedelje" u Ministarstvu trgovine.
Direktor Direkcije Slobodan Damjanović nedavno je izjavio da u rezervama ima strateških proizvoda koliko je propisano, nekih manje, nekih više, a o kojim je količinama reč - to je državna tajna. Što se tiče one druge funkcije robnih rezervi - stabilizacije tržišta i cena, ona izgleda postoji samo na papiru. Kada je Vlada još početkom decembra prošle godine donela odluku o interventnom uvozu 15.000 tona jestivog ulja kako bi smirila cene tog artikla na domaćem tržištu, uprkos činjenici da je intervetni uvoz ulja oslobođen plaćanja carine od 30 odsto, Vladi nije palo na pamet da posao poveri nekoj državnoj firmi. Na jedvite jade našao se privatnik koji nam je dopremio ulje iz Turske koje je, prema tvrdnji stručnjaka, gotovo izvesno lošijeg kvaliteta od onog koje se proizvodi u Srbiji. Robne rezerve niko nije ni pominjao.
Kako funkcionišu robne rezerve u EU
Robne rezerve imaju dvojaku ulogu: stabilizacija tržišta i cena i strateške rezerve za „ne daj bože". U Evropskoj uniji ove su uloge odvojene i za strateške rezerve je zadužen NATO koji zalihe stvara kupujući robu isključivo po tržišnim principima, a za stabilizaciju tržišta Agencije za intervencije na tržištu EU, objašnjava Goran Živkov.
Po njegovim rečima, Agencija deluje na potpuno drugačiji način nego naša Direkcija za robne rezerve. Od naše Direkcije se očekuje da kupuje po netržišnim cenama, a u EU Agencija kupuje po tzv. interventnim cenama i, što je najbitnije, kupuje kad niko neće i zato su cene znatno niže. Ali te niže cene onome ko je u stanju da drži zalihe, a to je Agencija, omogućavaju profitabilnost poslovanja, kaže Živkov.
