Izvor: Politika, 17.Jan.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od proleća do jesni – 40.000 otkaza
Ne može se samo izmenom Zakona o radu rešiti pitanje nezaposlenosti, jer je problem dublje prirode – kaže ministar Rasim Ljajić
Sa saznanjem da sutra ne treba da dođe na posao prošle godine, u periodu od aprila do novembra 2011, kući se u proseku vraćalo oko 300 ljudi dnevno. Kako pokazuju rezultati Ankete o radnoj snazi, koju je objavio Republički zavod za statistiku, od proleća do jeseni bez posla je ostalo više od 40.000 zaposlenih. Time se stopa nezaposlenosti radno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sposobnog stanovništva starijeg od 15 godina sa aprilskih 22,2 povećala na 23,7 odsto. Međutim, podaci su još alarmantniji kada je reč o populaciji od 15 do 64 godine. Na tom uzorku nezaposlenost je dostigla čak 24,4 procenata.
Ono što, čini se, najviše zabrinjava je struktura nezaposlenih po dužini traženja posla, jer je među njima najviše onih koji godinama obijaju pragove biroa rada. Podaci tako pokazuju da 17,4 odsto posao traži od četiri do šest godina. Svega 0,3 odsto njih još nije počelo da traži zaposlenje, a čak 13,4 odsto duže od decenije pokušava da se zaposli. Bez obzira na to što se signal za uzbunu kada je o ovom problemu reč odavno upalio – iz vlade zasad, nema efikasnijih mera kojim bi se negativan trend zaustavio.
Da je nezaposlenost ekonomski problem broj jedan, konstatovano je i tokom pregovora sa MMF. Tako su, prilikom zaključenja aranžmana iz predostrožnosti, pregovarači iz Vašingtona predložili da rešavanju tog problema mogu da doprinesu i izmene Zakona o radu. Stručnjaci za radno pravo smatraju da je ovo zakonodavstvo prilično kruto.
– Ne može se očekivati da se samo izmenom ovog zakona može rešiti pitanje nezaposlenosti – kazao je juče za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar rada. – Problem je mnogo dublje i strukturne prirode. Treba razmišljati na koji način privući investicije, kako smanjiti namete privredi i podstaknuti preduzetnički duh – kaže ministar Ljajić i napominje da zapošljavanje nije u njegovom resoru.
U Memorandumu koji su predstavnici vlade pre više od pola godine potpisali sa MMF-om dve strane su se usaglasile da se izmeni zakonska regulativa koja se odnosi na otpremnine i rad na određeno vreme. MMF je tada predložio dve ključne izmene. Prva se odnosila na promene o radnom odnosu na određeno vreme. Fond je insistirao na tome da se rad na određeno vreme sa maksimalnih godinu dana produži na 36 meseci. Smatraju da bi se na taj način podstaklo zapošljavanje. Druga izmena, odnosila se na isplatu otpremnine samo kod poslednjeg gazde.
Ministar Rasim Ljajić kaže da je obećano i ispunjeno, jer je sa MMF-om dogovoreno da se izmene zakona dostave Socijalno-ekonomskom savetu.
– MMF je insistirao da se otpremnina isplaćuje samo kod poslednjeg gazde. Mi smo predložili da se to odnosi samo na one koji su već dobili otpremninu. Što znači da oni koji kod prethodnog poslodavca nisu ostvarili to pravo, mogu da dobiju otpremninu za pun radni staž – pojašnjavao je ministar Ljajić.
Kada je o toj izmeni zakona reč, ministarstvo je dobilo saglasnost socijalnih partnera.
– Sindikatima je, međutim, bilo neprihvatljivo produženje rada na određeno vreme sa maksimalnih godinu dana na tri godine – kazao je Ljajić i dodao da je Zakon o radu samo delić u popravljanju celokupne investicione klime i da je iluzorno očekivati samo od jednog propisa da reši problem nezaposlenosti.
Da treba tražiti sistemsko rešenje smatra i ekonomista Miodrag Zec, profesor na Filozofskom fakultetu.
– Koliko god ta rečenica zvučala kao opšte mesto izolovanim i pojedinačnim rešenjima ne mogu se postići rezultati. Dokaz je i to što pojedinačne mere vlade nisu dale efekte. Jer, to je isto kao da saniramo trošnu građevinu u koju vlaga prodire, a zidovi pucaju. U takvoj situaciji diže se nova konstrukcija iz temelja. Očigledno je da ovaj sistem jede sam sebi i da što god pokušate izolovanim merama da uradite to se pretvori u suprotnost. To znači da se sistem mora promeniti – slikovito je profesor Zec objasnio situaciju u kojoj se država našla.
Anica Telesković
objavljeno: 18.01.2012.
