Izvor: Banke.Online.rs, 31.Maj.2012, 11:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od prave ideje do velike zarade

Srpskim firmama nedostaje inovativnost da bi bila konkurentnija, upozorava danska ambasadorka Meta Kjuel Nilsen. Simbolična ulaganja u istraživanja. ZA početak špargla. Umesto paradajza i paprika poljoprivrednici sa juga Srbije proizvodnju bi mogli da obogate asparagusom ili brokulama. Moguće ih je transportovati i na udaljene destinacije, a žitelji nekih severnih zemalja za kilogram špargle, van sezone, dali bi i po 1.000 dinara. Ovo bi bio savet Mete Kjuel Nilsen, ambasadorke Danske u Srbiji, poljoprivrednim proizvođačima. Inovativnost i preduzetnički duh nedostaju Srbiji, a Evropa je davno shvatila da bez njih nema izlaska iz krize. Jasno je to mnogima i u našoj zemlji, ali najveći san većine mladih i dalje je - državni posao. - Nove ideje se obično ne primenjuju u javnom sektoru - upozorava Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji. - Inovativni rast zavisi od privatnog sektora. Obrazovni sistem, čini se, i dalje više obrazuje za poslove prošlosti, nego za poslove budućnosti. Inovativnost ne znači novi proizvod, već novi način proizvodnje koja je bolja i jeftinija. Srbija ne ulaže dovoljno u istraživanja. Prema poslednjim podacima, to iznosi svega 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. Evropski prosek je deset puta veći. ISPLATIVOST ULOŽENIH hiljadu dinara u potpuno novi proizvod na tržištu ostvaruje prihod od 35.000 do 93.000 dinara. Ista suma uložena u unapređenje poslovanja firme se vraća od najmanje 11.000, pa do 24.000 dinara, pokazuju istraživanja.

Nastavak na Banke.Online.rs...