Izvor: Večernje novosti, 22.Sep.2013, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od plate ni za pola meseca

U SRBIJI mesečno samo na ishranu i komunalne račune potrošimo više od onog što zaradimo. Anketa o potrošnji domaćinstava pokazuje da raspolažemo sa 53.762 dinara, a gotovo dve trećine te sume potrošimo samo za osnovne potrebe - na kupovinu hrane i plaćanje komunalnih računa. Tako smo sa prosečnom platom koja iznosi oko 44.000 dinara već u startu „kraći“ za oko 10.000 dinara. Kako tu „rupu“ u kućnom budžetu pokriti? Da nije tolike besposlice, mogla bi da se rade i po dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << posla. Snalažljivima za popunu kućnog budžeta ostaju šverc, trgovina „na crno“... Recept sa zaduživanjem i pokrivanjem već uzetih kredita novim doveo je mnoge u dugove iz kojih se teško mogu izvući. Domaćice imaju i svoju „formulu“ - stezanje kaiša na svim frontovima. Prednost je imati i penzionera u domaćinstvu - prosečna penzija nije velika, ali je zato redovna i sigurna. A, statističari, zvanični, kažu: - Glavni izvori prihoda srpskog domaćinstva čine redovne plate sa 46,6 odsto i penzije sa 33,2 odsto. Ostatak su takozvana primanja van radnog odnosa, socijalna i primanja iz inostranstva, prihodi od poljoprivrede... Oko 4,6 odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a dva odsto od dotacija iz inostranstva. ZNAK ZA UZBUNU IZ mesečnih analiza se vidi da su penzije u Srbiji izuzetno značajne za ublažavanje pada potrošnje - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - One su jedini izvor prihoda i preživljavanja brojnih porodica. Penzije u Srbiji su, tako, i osnovni izvor finansiranja proizvodnje hrane i plaćanja komunalnih proizvoda i usluga, što je znak za „uzbunu“. Prihodi domaćinstava, inače, variraju od regiona do regiona, kreću se od 46.860 do 63.331 dinar, a naravno najtanji su na jugu. Po regionima se razlikuje i učešće „ostalih izvora“ u ukupnom kućnom budžetu. Tako su u beogradskom regionu prihodi sa sela(naturalni) zastupljeni sa jedan odsto u kućnom budžetu. U Šumadiji i zapadnoj Srbiji dostižu 7,2 odsto. U južnim i delovima zemlje učestvuju sa 6,6 odsto, dok u Vojvodini taj udeo iznosi pet odsto. Ili, na primer, u ukupnim mesečnim prihodima domaćinstva u Šumadiji veliki udeo imaju potrošački i investicioni krediti - učestvuju sa 2,1 odsto. Na severu Srbije prihodi od pozajmica čine samo 0,4 odsto kućnog budžeta. - Kako ekonomska kriza ne popušta sve će biti teže nadomestiti nedostatak novca u kućnom budžetu i obezbediti dodatne prihode iz sive ekonomije i sa sela - kaže Vladana Hamović, ekonomista. - Jedino što preostaje je sasvim sigurno, smanjena potrošnja i još veće zaduživanje ili odložena plaćanja. Naravno i to će jednog dana doći za naplatu, možda u još gorim vremenima.

Nastavak na Večernje novosti...