Izvor: Blic, 29.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od plate ne može ni da se preživi
Od plate ne može ni da se preživi
BEOGRAD Tročlanom jugoslovenskom domaćinstvu je u maju nedostajalo, u proseku, više od 1.000 dinara za pokriće osnovnih troškova ishrane, grejanja i komunalnih usluga. To znači da od redovnih primanja ni dinar nije ostajao za nabavku odeće, obuće, opremanje stana ili zadovoljenje kulturnih potreba, pa je većina stanovništva bila prinuđena da obezbeđuje dopunska primanja rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Saša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.
U maju je kupovna moć stanovništa na osnovu redovnih prihoda bila realno manja za 9,3 odsto u odnosu na april. Primetno su povećane isplate na ruke kao što su regres i topli obrok, što se, prema rečima Đogovića, objašnjava izbegavanjem poreza i dnevnica za obnovu zemlje.
Majski zvanični rast cena od 5,2 odsto najavljuje godišnju inflaciju od 84 odsto. Međutim, kako je upozorio Slobodan Milosavljević, veliki su izgledi da će narednih meseci uslediti još značajnija poskupljenja jer većina proizvođača najavljuje nove cene svoje robe.
Dvojni valutni sistem plaćanja kao i različiti devizni kursevi nanose veliku štetu privredi i građanima jer pogoduju raznim špekulacijama i tolerisanju različitih cena za isti proizvod. Posledica takvog stanja je jačanje monopolista i sive ekonomije kao i ubrzanje inflacije naglasio je Milosavljević.
Otkupna cena pšenice od četiri dinara manja je od tržišne cene kukuruza što će, smatra Milosavljević, doprineti da hlebno žito postane stočna hrana. Pored toga, slabiji prinosi pšenice od oko tri tone po hektaru uz očekivani slabiji otkup ne garantuju da će domaće potrebe biti podmirene. M.V. Dugovi guše privredu
Dugovi jugoslovenskih preduzeća u maju su postigli rekod i iznosili 51,1 milijardu dinara, što je za 38,9 odsto više nego u aprilu. Neizmirene obaveze uknjižilo je oko 28.000 firmi u kojima je zaposleno 448.000 radnika.
Ovaj nagli porast nelikvidnosti, kako je protumačio Milosavljević, sigurno je delom posledica preuzete a neplaćene opreme koja se koristi za obnovu zemlje.
Ako se ovaj trend nastavi, može doći do paralize ukupnog ekonomskog sistema, a onda su potrebni veliki rezovi i redefinisanje ekonomske politike ocenio je Milosavljević. Svi na prunudni odmor!
Anketa IZIT-a potvrdila je da se koristi jedva 50 odsto industrijskih kapaciteta i da je na prinudnom odmoru 123.000 radnika, što je oko 18 odsto zaposlenih u ovoj grani. Računa se da će oko 350.000 radnika biti tehnološki višak.
Interesantno je da se svega dva odsto radnika iz industrije koji su na prinudnom odmoru odazove na poziv na nastave rad.
U anketiranim trgovinskim firmama očekuje se da ove godine na prinudnom odmoru bude 3.640 radnika, odnosno 4,4 odsto zaposlenih.
