Izvor: Politika, 23.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od gubitnika do privatnika
Zahvaljujući razvoju sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetnika proteklih godina donekle ublažen tranzicioni udar: otvoreno više novih radnih mesta nego što je u velikim firmama zatvoreno u procesu restrukturisanja
Nek ovo, zaista, ostane među nama. Na nju su ljubomorne mame zaposlenih u „Politici”, jer im već odrasla deca na nedeljnom ručku spočitavaju da ona kuva bolju domaću supu i pravi bolje žito sa šlagom.
Šalu na stranu, radeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa završenom grafičkom školom 15 godina u odeljenju fotosloga, Mirjana Dimitrijević nije ni slutila da će u životu morati da udovoljava nervoznim novinarima, zahtevnim urednicima, strogim direktorima. Ni sanjala da će služiti njihove uvažene goste – predsednike, premijere, ministre, akademike, političare, privrednike. Ali nove tehnologije su joj ugasile radno mesto, a nove navike, posle nekoliko godina i stari restoran društvene ishrane, u koji je prebačena. Našla se na novom početku.
Mada joj je tranzicija sa nepunih 40 godina namenila drugačiju sudbinu nije prihvatila da bude njen gubitnik. Ipak, odlučila je da ostane pod krovom kuće u kojoj je počela da radi: osnovala je svoju samostalnu ugostiteljsku radnju, od dojučerašnjih poslodavaca iznajmila prvo metar sa metar za malu kafeteriju, pa onda još toliko, a odnedavno i novi prostor u obnovljenom internom „Politikinom” restoranu na 15. spratu koji su gosti nazvali „Među nama”. „MD kafe” je danas tipično mikropreduzeće koje zapošljava četiri radnika i ima svoje stalne „abonente”.
Na mestu diplomiranog mašinskog inženjera Milorada Krkotića iz Kragujevca, koji je sa gotovo šest decenija života i 35 godina radnog staža u „Zastavi”, i to na mestima vrlo bliskim direktorskim kabinetima, proglašen viškom, drugi bi sebi prepisali – mirovinu. Posle nekoliko godina provedenih na čekanju u čuvenom ZZO, istog dana kada je početkom prošlog septembra ova firma ugašena, Krkotić, iako, kaže, „u duši skojevac”, sa jednom mlađom koleginicom – ekonomistom, osniva privatno preduzeće za tehničko-ekonomski konsalting – „Menora KG plus”. Kao najbolji dokaz da ni za biznis nikad nije kasno. Ne žali se, posao ide dobro, a među klijentima je i dosta preduzetnika – početnika kojima su potrebne informacije, saveti, stručna pomoć u izradi biznis planova i drugim poslovima kojima nisu vični.
Mirjana Dimitrijević i Milorad Krkotić su po statistici na listi devet od stotinu odraslih građana Srbije koji plivaju u ranim preduzetničkim vodama.
Iako ljudima sa ovdašnjih prostora, uljuljkanim u starom ekonomskom miljeu, nije lako ugraditi preduzetnički čip, prema Globalnom preduzetničkom monitoringu, Srbija je po ranoj preduzetničkoj aktivnosti prilično visokorangirana – na 16. mestu u konkurenciji 42 zemlje. Samo što je to kod Srba, kao i svuda u tranziciji, posledica više nužde nego prepoznavanja i korišćenja poslovnih mogućnosti, kao u razvijenom zapadnom svetu.
Valjda i zato što tako stvorenim preduzetnicima od biznisa zavisi gola egzistencija, lavovski se boreći da im firmica što bolje radi i broj preživelih novoformiranih preduzeća prilično je visok – od 12 u prvih 40 meseci opstane čak deset.
U svakom slučaju sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika uspeo je da u protekle tri godine ublaži početni tranzicioni udar: broj zaposlenih u velikim firmama smanjen je u procesu restrukturisanja za 145.210 radnika, nadoknađen je otvaranjem 153.929 novih radnih mesta u sektoru MSPP, od čega najviše – 116.425 u mikrofirmama (sa do deset zaposlenih), što se potvrđuje i u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u razvoju sektora MSPP i primeni principa Evropske povelje.
Mogućnosti koje nudi ovaj sektor i njegov uticaj na poslovanje privrede iz godine u godinu sve su veći. Beležeći i rast zaposlenosti i promet i bruto dodatu vrednost i izvoz, MSPP sektor postao je najrentabilniji, najprofitabilniji i najkonkurentniji deo privrede, značajno utičući na poboljšanje njene efikasnosti. Privreda Srbije je u poslednje dve godine neto dobitaš upravo zahvaljujući rentabilnom poslovanju MSPP, dok su velika preduzeća, gledano zbirno, iskazala neto gubitak. MSPP su i profitabilniji od velikih preduzeća (njihova stopa profitabilnosti iznosi 38,6 a velikih preduzeća 37,7 odsto), pri čemu im rentabilnost umanjuju samo društvena preduzeća – gubitaši u kojima nije završen proces finansijske konsolidacije, konstatuje se, između ostalog, u nedavno objavljenom Godišnjem izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2007. godinu, koji su sačinili Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Republički zavod za razvoj, u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku i Republičkom agencijom za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, a prema Evrostatovoj metodologiji.
Srbija je, inače, prošlu godine, završila sa 296.086 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (koji su prikazani kao mikropreduzeća) što je 99,7 odsto ukupno registrovanih firmi u privredi Srbije. U njima je krajem prošle godine bilo zaposleno 906.669 ili dve trećine (65,5 odsto) radnika u privredi i 40 odsto ukupno zaposlenih u Srbiji. Ovaj sektor se u međuvremenu i uvećao, tako da je sredinom avgusta ove godine poslovalo 318.000 preduzeća – 102.042 privredna društva i 216.703 preduzetnika.
Procenjuje se da je sektor MSPP u 2007. ostvario 36 odsto u BDP Republike (oko 30 odsto u 2004), da se na njega knjiži dve trećine ukupnog prometa (4.107 milijardi dinara) i gotovo 60 odsto bruto dodate vrednosti (720 milijardi dinara) nefinansijskog sektora.
U trgovini sa svetom ovaj sektor ostvaruje dve petine izvoza i dve trećine uvoza Srbije. MSPP izvoznici (njih 12.643 ili oko 97 odsto ukupnog broja izvoznika) izvezli su robu vrednu 226,2 milijarde dinara (50,2 odsto vrednosti ukupnog izvoza) a 21.839 MSPP uvoznika (97,8 svih uvoznika) ostvarilo je oko dva puta veći uvoz od velikih preduzeća (651,1 milijardu dinara ili 64,3 odsto ukupnog srpskog uvoza).
Dinamičan razvoj MSPP sektora od 2001. godine, kada je recimo poslovalo 61.248 malih i 2.737 srednjih preduzeća do sada rezultat je, kako se ocenjuje u Izveštaju, poboljšanih opštih uslova poslovanja i povećane pravne sigurnosti a na rezultate ovog sektora uticala je intenzivna investiciona aktivnost poslednjih godina (ovaj sektor „vuče” 40 odsto ukupnih investicija u osnovna sredstva).
Međutim, i on ima svoje probleme i ograničenja, pre svega u strukturi po veličini. Najbrojnija su mikro – 95,6 odsto, što ukazuje na nedovoljan broj i slaba ekonomska snaga srednjih preduzeća, koja bi trebalo da budu pokretač razvoja celokupnog sektora i na potrebu da što više mikrofirmi izraste u male i srednje. Kada dostignu određenu fazu razvoja ovim firmama, primećuju analitičari MSPP sektora, fali još jedna stepenica do nivoa sa koga bi mogle da se zadužuju pod komercijalnim uslovima. Stoga, kako saznajemo, država, po ugledu na Slovačku, razmišlja o injekciji za ova preduzeća u vidu ekviti finansiranja.
Takođe, analitičari beleže još jednu dijagnozu ovog sektora – nedovoljnu internacionalizaciju ili jasnije nekonkurentnost izvan granica zemlje. Dve trećine spoljnotrgovinskog deficita ide na dušu MSPP sektora, što ukazuje na potrebu jačanja tehnološkog osavremenjavanja, jačanja produktivnosti i konkurentnosti, uz naravno povećanje nivoa znanja preduzetnika i menadžerskih veština.
Poseban problem je i regionalna i granska koncentracija unutar sektora. U najrazvijenijem Beogradu i najrazvijenijem Južnobačkom okrugu posluje oko 40 odsto ovih firmi (u metropoli čak trećina registrovanih), što je još jedan pokazatelj velikih regionalnih disproporcija i signal za čvršće povezivanje politika i mera regionalnog razvoja i razvoja MSPP sektora.
Posmatrano po granama, dve trećine preduzetnika (66 odsto) posluje u uslužnim delatnostima, od čega se više od polovine (37 odsto) bavi trgovinom na veliko i malo, dok je u prerađivačkoj industriji registrovano 17, a u građevinarstvu 7,6 procenata.
Preduslov ekonomsko-finansijskog jačanja sektora MSPP je i otklanjanje mnogih barijera za ubrzaniji razvoj od administrativnih do finansijskih. Posle nekoliko godina napretka u poboljšanju uslova za poslovanje, Srbija je 2007. stagnirala, čak i pala i na lestvicama Svetske banke i na rang-listi Svetskog ekonomskog foruma koji meri konkurentnost. U najkraćem, ovde preduzetnici i dalje troše mnogo vremena, nerava i novca i za otvaranje i za zatvaranje firme i za gradnju i za savladavanje uvoznih i izvoznih procedura i za naplatu potraživanja i za plaćanje i dalje visokih državnih dažbina. Teško dolaze i do poslova u javnim nabavkama koji su rezervisani za one veće... I sasvim sigurno da bi im, iako je dostupnost kredita zaista proteklih godina značajno povećana, mnogo bi im značilo uspostavljanje novih institucija, poput onih za kreditne garancije i lokalnih razvojnih fondova....
Vesna Jeličić
----------------------------------------------------------
Malo biznisa preko Interneta
Po opremljenosti i upotrebi računara u poslovanju mala i srednja preduzeća Srbije samo neznatno zaostaju za kolegama iz EU-27. Srbija se izjednačila sa Mađarskom, zaostaje za Slovenijom i prilično je bolja od Rumunije i Bugarske. Međutim, u korišćenju, kao i tipovima veza za pristup Internetu ispod je proseka i dosta kaska za većinom članica EU.
Naime, ovdašnja MSP najviše se oslanjaju na sporiji modemski pristup, što je glavna prepreka većem korišćenju Interneta za poslovne potrebe. Internet najčešće koriste za bankarske i finansijske usluge i praćenje tržišta, dok još nedovoljno elektronski posluju (kupuju i prodaju).
[objavljeno: 24/08/2008.]
.jpg)
