Izvor: Politika, 16.Avg.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od „finih zloupotreba” do banalnih krađa
Konačno, posle niza neuspelih privatizacija jedna sudska presuda, i to britanskom državljaninu, zbog pokušaja krađe 155 hektara oranica
Pančevo – Teško da će to ikada neko do kraja razjasniti. Zašto su, osim ako su im namere bile nečasne, imućni kupovali po Pančevu firme koje su imale sve uslove da dobro posluju ili su već važile za uspešne, a onda od njih načinili privredne invalide? Iako ima dobrih argumenata da se posumnja na dobro smišljene zloupotrebe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo u jednom slučaju, za sada, postoji sudska odluka koja upućuje na zaključak da je učinjena klasična krađa.
Viši sud u Pančevu proglasio je nedavno britanskog državljanina Leslija Elvina Tompsona krivim za zloupotrebu službenog položaja, odredivši mu, posle nagodbe okrivljenog sa Tužilaštvom, kaznu zatvora od šest meseci i plaćanje sudskih troškova.
Sud je dokazao da je Tompson, raznim malverzacijama, kao vlasnik i predsednik Upravnog odbora Poljoprivrednog dobra „Omoljica” koje je kupio, pokušao, u vreme kada je bilo izvesno da će doći do raskida kupoprodajnog ugovora sa Agencijom za privatizaciju, da otuđi 155 hektara ziratne zemlje. Komplikovanim transakcijama, pokušavajući da zametne trag Tompson je zemljište preveo na drugu firmu koju je osnovao, odnosno svom bratu Gordonu Vilijamu Tompsonu. Sud je procenio da je vrednost oranica, koje će ipak ostati u vlasništvu dobra ,,Omoljica”, oko 600.000 evra.
Prema podacima Gradskog veća Samostalnog sindikata u Pančevu, na području jednog od nekada privredno najjačih regiona u državi, privatizovano je od 2002. četrdesetak firmi. Raskinuto je do sada 11 kupoprodajnih ugovora, jer se novi vlasnici nisu držali onoga što je u njima napisano, a moglo bi se dogoditi još najmanje devet raskida, jer je toliko privatizovanih firmi u stečaju. Sindikalisti tvrde da su promenom vlasnika zadovoljni radnici u tek pet prodatih preduzeća, sa ukupno nešto manje od 300 zaposlenih.
Teško je reći da li će još koja neuspela privatizacija u Pančevu dobiti sudski epilog, a vredne su spomena još dve koje su privukle najveću pažnju pančevačke i šire javnosti.
Azotara, naša najveća fabrika veštačkog đubriva, prodata je 2006. godine konzorcijumu koji su činili litvanske firme ,,Arvi” i ,,Saniteks” i domaći ,,Univerzal”. Posle dugih protesta zaposlenih tokom 2008. i početkom 2009. država je vratila pod okrilje Azotaru, ali bez jedne fabrike. Ispostavilo se da su novi vlasnici za 32,5 miliona evra prodali nezavršenu fabriku ,,Karbamid 2”. Kako je ugovorom predviđeno da do potpune otplate kupljene fabrike, novi vlasnici mogu otuđiti samo pet odsto njene vrednosti, kasnije je izračunato da su, bez dozvole Agencije, prodali 10,88 procenata Azotarinog kapitala, pa im je saopšteno da vrate, u to vreme 833,4 miliona dinara ili oko deset miliona evra. Nema podataka da su bivši vlasnici to učinili, ali se zna da su fabriku ,,Srbijagasu”, koji je ,,uskočio” da je spasava, ostavili grdne dugove i neisplaćene zarade.
Misteriozno je ostalo i zašto je, u ime Cvijete Marković, februara 2008. za kupovinu lokalnog lista ,,Pančevac” licitirano do 181 miliona dinara, ili 2,2 miliona evra. Svi su bili šokirani.
,,Pančevac” je u vreme prodaje imao desetak polovnih kompjutera i isto toliko polovnih radnih stolova. Istina, uz sve je išlo dobro poslovanje i apsolutna nezavisnost od gradskog budžeta, ali svakom je bilo jasno da se date pare nikada neće moći vratiti, a kamoli da bi novi gazda nešto mogao zaraditi. Posebno je bilo interesantno da je porodica Marković na području grada Pančeva do tada pazarila samo preduzeća vezana za agrar.
Početkom 2010, kada je Agencija ugovor o kupovini ,,Pančevca” raskinula, ustanovljeno je da novi vlasnik nije platio ni drugu ratu (oko 360.000 evra), a još kasnije da je ,,Pančevac” tokom njegovog gazdovanja postao garant za kredit druge firme Markovićevih, na 1,2 miliona evra. Zaposleni u ,,Pančevcu” saznali su za ovo tek kada im je banka saopštila da su Markovići neredovne platiše i duguju još 800 hiljada evra ovog kredita, ,,Pančevcu” je, kao jedinom likvidnom jemcu, blokiran račun i sa njega skinuto 1,8 miliona dinara. Onda su se pojavila i druga potraživanja za koja se nije znalo. Tek posle halabuke koja se digla, Markovići su platili kredit za koji je ,,Pančevac” bio jemac.
Dva dana pre nego što su akcije ,,Pančevca”, ukupno 76 odsto kapitala, trebalo da stignu na berzu, maja ove godine, odbornici Skupštine grada zatražili su stopiranje procesa i u tome uspeli. Posle neuspele privatizacije Pivare, Mlekare, ,,Trgoprodukta”, Građevinske firme ,,Konstruktor” i ugostiteljske ,,Sloboda”, Azotare, Fabrike sijalica ,,Tesla”, Gumarske industrije i mnogo čega drugog i predstavnici naroda u lokalnoj Skupštini navukli su strah od kojeg će se teško osloboditi.
Miodrag Šašić
objavljeno: 17.08.2011
