Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Maj.2016, 10:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od đačkog hobija, do ozbiljnog povrtara

Svestan težine posla koji je pred njim, akter naredne priče je čovek koji ima plan. Mlad, ali već iskusan povrtar iz Obrovca, planira da iz konvencionalne iskorači u organsku porizvodnju. Takođe je jedan je od retkih koji već sada ima napavljen biznis plan i osmišljen potpuno savremen koncept, kako naglašava , održive poljoprivredne proizvodnje.

Priča Bojana Radmana počinje još u srednjoškolskim danima u poljoprivrednoj školi u Futogu kada je podigao prvi plastenik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i proizveo prvu salatu i spanać. Nakon 20 godina i potvrde u povrtarstvu, ovaj mladi poljoprivrednik želi da napravi iskorak i započne organsku proizvodnju u zaštićenom prostoru.

Još pre 15 godina patentirao je grejanje u plasteniku čime je obezbedio dugoročni opstanak na tržištu. Povrće u ovim plastenicima bere se mesec dana ranije u odnosu na ostale. To je standarnda konvencionalna proizvodnja, ali ipak malo drugačija, proizvodi povrće na zemljištu obogaćenom živinskim stajnjakom. Svestan porasta apetita za zdravom hranom, sada želi da iskorači u čistu organsku proizvodnju, za šta su se, nakon dve decenije rada, stekli uslovi.

"Mi ćemo ući u prelazni period u ovoj godini i ja očekujem da ćemo već imati sertifikat naredne godine. To je jedini načn da eliminišemo probleme na tržištu. Ta prodaja će se organozovatii na druge načine, ne mora biti samo pijaca, funkcioniše dobro i onlajn prdaja a mi smo spremni na takvu tržišnu utakmicu", kaže Radman.

Ono što bi trebalo ispuniti u procesu konverzije su pre svega prijava, odnosno zahtev za sertifikaciju i ugovor sa kućom sa kojom će poslovati.

"Mislim da sam period konverzije neće ni trajati dugo kada stavimo na uvid ono što smo radili jer smo se držali standarda koji se tiču organske proizovdnje. Postoji manjak organskih semena, ali ćemo naći neka rešenja. Ja sam svestan da je to veoma rizičan ali ćemo sigurno biti pioiri u oragnaskoj proizvodnji u zaštićenom prostoru, verujem da ćemo uspeti u toj nameri", dodaje Radman.

Subvencije za organsku proizvodnju kod nas su tri puta manje nego u Evropskoj Uniji, ali naš domaćin smatra da se na to ni ne treba oslanjati, jer su podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji generalno mali. Trebalo bi iskoristiti ono što dolazi kroz Ipard programe u narednih nekoliko godina i tako napraviti malo veću proizvodnju. U tom smislu ovaj mladi poljoprivrednik jedan je od retkih koji već sada ima napavljen biznis plan i osmišljen potpuno savremen koncept, kako naglašava , održive poljoprivredne proizvodnje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...