Izvor: Blic, 22.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od decembra padaju kamate
Banke će za dve-tri nedelje početi da snižavaju kamate na štednju, prosečno za oko dva procentna poena, saznaje „Novac". Kamate moraju biti oborene zato što su visoke, a ne zbog odluke o ukidanju poreza na dobit od štednje, mada je to informacija koju su dobijali građani u pojedinim bankama.
Kamate će biti niže već početkom decembra, kad za većinu banaka ističe takozvani mesec štednje, u kome su prosečne kamate na štednju bile osam odsto godišnje. Banke još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu precizirale koliko će oboriti kamate, ali se procenjuje da će biti niže od jedan do dva odsto, što će zavisiti od poslovne politike banaka i konkurencije.
Takav potez, tvrde bankari, nema veze sa odlukom Vlade o ukidanju poreza na štednju (od 20 odsto) koja bi trebalo da stupi na snagu 1. januara naredne godine. „Banke i sa porezom i bez poreza imaju isti trošak. Isto je da li ćemo 20 odsto poreza na dobit plaćati klijentu kroz kamatu ili državi kroz porez", kaže Živojin Savić, direktor za poslove sa stanovništvom u „Komercijalnoj banci".
Naš sagovornik dodaje da će u „Komercijalnoj banci" kamatu na štednju od osam odsto godišnje zadržati do kraja ovog meseca, ali da bi posle toga trebalo da je smanje. „Još nismo doneli odluku koliko će to biti. Malo ćemo pogledati i šta će uraditi druge banke", kaže Savić.
I u EFG banci kažu da će smanjiti kamate na štednju, ali da još uvek nemaju detaljnije informacije. „Trenutne kamate od 9,5 odsto su rezultat specijalne ponude, koja traje do kraja novembra, a nakon toga vraćamo se na standardne, niže kamate. Kolike su to kamate, znaćemo kada se završi specijalna ponuda, posto je tržište trenutno vrlo dinamično, pa se odluke ovakve prirode donose brzo", kažu u EFG banci.
Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora „AIK banke", kaže za „Novac" da do kraja novembra neće menjati svoju promotivnu kamatnu stopu od devet odsto. „Da li će u decembru biti niža ili će ostati ista, tek treba da vidimo", kaže Jovanović.
Inače, osim činjenice da su kamate visoke, kao jedan od razloga za njihovo obaranje, pominje se činjenica da visoke kamate na štednju zahtevaju i visoke kamate na pozajmice. „Naime, da bi banka bila na nuli, na kamatnu stopu na štednju od osam odsto, mora odobravati kredite od najmanje 16 odsto. U suprotnom, banka će ili imati gubitak ili će odobravati kredite po visokim kamatnim stopama", ističu pojedini bankari. Da bi banka ponudila kamatnu stopu na štednju od osam odsto, mora izdvojiti 40 odsto depozita za obaveznu deviznu rezervu, što je, kad se obračuna, trošak od 13,5 odsto. Na taj iznos banka je dužna da plati doprinos Garantnom fondu od 0,4 odsto. Banke imaju i trošak rizika od oko 1,5 odsto, te operativni trošak od oko jedan procenat, što je ukupno 16 odsto, pokazuje preciznu računicu naš sagovornik.
Jelašić: Štednja je sigurna
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ponovio je da je devizna štednje građana sigurna. „Sve što smo moji prethodnici poslednjih nekoliko godina i ja lično radili jeste potvrda da devizna štednja „ni pod tačkom razno" neće postati stara devizna štednja", kazao je guverner na predavanju u Gradskoj skupštini Smedereva. Jelašić je istakao i da je su devizne rezerve Narodne banke Srbije na sigurnom. „Najveći deo gotovine i danas je u nemačkoj „Bundes banci", a deo rezervi je i u prvoklasnim državnim hartijama od vrednosti."
