Izvor: Blic, 24.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od besplatnih akcija najviše po 450 evra
Prema računici „Novca", i sa ovako proširenim spiskom preduzeća, svako od preko pet miliona prijavljenih građana, kada bi se sada prodavala ova preduzeća, dobio bi oko 407 evra, a u najboljem slučaju(po okončanju svetske krize) oko 460 evra. Podaci govore da bi uz sumu od oko 60 evra, koja će u kešu biti uplaćena od prodaje preduzeća iz privatizacionog registra, građani mogli da dobiju još po 300 evra od prodaje šest javnih preduzeća, kao i dodatnih šezdesetak evra od eventualne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prodaje četiri do pet preduzeća iz portfelja Akcijskog fonda. Da li zbog pada vrednosti svih preduzeća u aktuelnoj krizi ili zbog daleko većeg broja prijavljenih građana (5,1 milion od očekivana četiri miliona), suma koju će građani dobiti od prodaje nekih preduzeća sasvim je simbolična. Tako će od prodaje „Jata" svaki građanin, koji ima pravo na akcije dobiti najviše tri evra (ako kompanija bude vredela 100 miliona evra), od prodaje „Galenike" i „Aerodroma" po šest evra, od NIS-a 24, a od „Telekoma" 60 evra.
Najveći iznos mogao bi se dobiti za EPS i to oko 200 evra. S obzirom na to da je raspisan tender za izgradnju dve nove termoelektrane, što je investicija od oko dve milijarde evra, ovaj iznos bi mogao biti i veći.
Ipak, ova ukupna računica je dosta optimistična, s obzirom na to da se na osnovu iskustva s „Jatom" pokazalo da će neka od pomenutih javnih preduzeća teško naći kupca. Od šest velikih državnih preduzeća (EPS, „Telekom Srbija", „Jat ervejz", NIS, „Galenika", Aerodrom „Nikola Tesla"), najvredniji je EPS čija je knjigovodstvena vrednost početkom 2008. godine procenjena na 6,7 milijardi evra. Procenu vrednosti kapitala uradili su konsultantska firma „Artur D. Litl", „Entel" i oko 350 stručnjaka EPS-a, a tokom 10 meseci procenjivana je vrednost nepokretnosti, postrojenja i opreme EPS-a, kao i privrednih društava kojih je osnovala ta kompanija. Tu, naravno, nisu računate termoelektrane za koje su sada raspisani tenderi.
Procene menadžmenta „Telekoma" kažu da ova kompanija trenutno vredi oko dve milijarde evra, ali napominju da bi vrednost mogla biti i veća u 2010. godini, kada se očekuje izlazak na berzu putem IPO (inicijalne javne ponude). Naravno, pod uslovom da se svetske berze oporave do tada od nemalih posledica svetske ekonomske krize.
Sudbina preostala tri preduzeća - „Jata", „Aerodroma" i „Galenike" krajnje je neizvesna. Prva na prodaju trebalo bi da bude „Galenika" čiju prodaju nadležni najavljuju tokom ove godine. Njena procenjena vrednost je između 180 i 200 miliona evra. „Jat" čeka restrukturiranje nakon kojeg bi se mogla pokušati nova prodaja, opet sa neizvesnim ishodom s obzirom na teškoće s kojima se suočava avio-industrija u celoj Evropi. Sa obziroma na neuspele pokušaje prodaje, stručnjaci iz branše procenjuju da bi bilo dobro kada bi se za „Jat" dobilo i 50 miliona evra. Prema ranijim planovima, „Aerodrom" bi se prodavao u 2010. godini i to javnom ponudom akcija, a njegova procenjena vrednost u 2008. iznosila je oko 200 miliona evra.
U Ministarstvu ekonomije nam je nezvanično potvrđeno da se razmatra podela besplatnih akcija nekih od pomenutih preduzeća poput „Komercijalne banke", „Dunav osiguranja" i „Energoprojekta", ali da lista nije konačna i da ima i dodatnih opcija. U Akcijskom fondu kažu da nisu razgovarali o podeli besplatnih akcija sa menadžmentom kompanija na berzi i da o tome treba razgovarati sa Ministarstvom ekonomije. Međutim, u izjavi za „Novac" Aleksandar Gračanac, direktor Akcijskog fonda, rekao je da je za „Energoprojekt" predviđena prodaja metodom „Inicijalne javne ponude" (IPO), što su upućeni protumačili kao mogućnost da „Energoprojekt" bude predmet besplatne podele akcija. U samom „Energoprojekt holdingu" kažu da je udruženje akcionara ove kompanije ranije nagoveštavalo mogućnost podele besplatnih akcija. „Znali smo da je teško garantovati hiljadu evra i da će država u slučaju potrebe deliti i akcije dobrih preduzeća iz Akcijskog fonda. Pretpostavka da će i „Energoprojekt" biti predmet besplatne podele akcija pojavila se već tada", kaže Zoran Simić, predsednik udruženja akcionara zaposlenih u „Energoprojektu". On napominje da bi za firmu i akcionare bilo najbolje da država proda ceo paket jednom vlasniku jer će tada kupac morati da otkupi i akcije oko osam hiljada malih akcionara.
„Akcijski fond je vlasnik oko 33 odsto ili oko tri miliona akcija „Energoprojekta". U slučaju da država proda 15 odsto kroz besplatne akcije, državi bi preostalo 18 odsto akcija. Onaj ko bi kupio taj paket ne bi imao obavezu da otkupi akcije malih akcionara kao što nalaže Zakon o preuzimanju kada neko kupi minimum 25 odsto akcija", kaže Simić.Vrednost akcija pet preduzeća iz portfelja Akcijskog fonda u kojima je država suvlasnik, više je nego zanemarljiva kad se podeli na pet miliona građana. Prema trenutnim cenama, svaki građanin bi mogao da dobije oko devet evra. U najboljem slučaju, posmatrajući najvišu istorijsku tržišnu vrednost tih firmi na berzi, svaki građanin bi mogao da dobije oko 60 evra, a najviše može da dobije od „Komercijalne banke", 43 evra. Aleksandar Ćalović, zamenik predsednika izvršnog odbora „Čačanske banke", kaže da je kapital ove banke zanemarljiv ako se podeli na pet miliona građana i da bi to bilo „klanje vola za kilo mesa".
„Ne verujem da bi firma naše veličine mogla da uđe u tu priču. Istina je da su „Čačansku banku" uvek stavljali u isti koš sa „Komercijalnom" jer država u obe banke ima oko 40 odsto udela, a EBRD po 25 odsto. „Komercijalna banka" bi mogla da bude predmet podele besplatnih akcija jer bi svaki građanin u najboljem slučaju mogao da računa na oko 40 evra, a kod „Čačanske banke" na svega nekoliko evra", kaže Ćalović za „Novac" i dodaje da sada nisu ni sa kim pregovarali da „Čačanska banka" bude predmet besplatne podele akcija.
U saobraćajnom preduzeću „Lasta" nam je potvrđeno da je postojala ideja o besplatnoj podeli akcija te firme, ali Velibor Sovrović, direktor „Laste", kaže da od toga najverovatnije neće biti ništa. „Do sada ni sa kim nismo pregovarali. Najverovatnije će za „Lastu" biti ponovljen tender, negde u maju ili junu", kaže Sovrović za „Novac".
U svakom slučaju, računica pokazuje da je do obećanih 1.000 evra nemoguće doći, a za vlast će biti dovoljno teško da taj iznos dobaci i do 300-400 evra. Zato građani ne treba previše da računaju na ovaj novac dobijen bez muke, što samo potvrđuje onu narodnu da „nema leba bez motike".
Izvesna 84 evra po glavi
Osim akcija NIS-a, od kojeg svaki građanin može da očekuje po 24 evra, za sada su sigurna i sredstva od prodaje akcija iz Privatizacionog registra do sada privatizovanih preduzeća. Od prodaje tih akcija očekuje se između 200 i 300 miliona evra, što znači da bi svaki građanin trebalo da dobije najviše 60 evra i to tokom ove godine.
Pet miliona prijavljenih
Za besplatne akcije javnih preduzeća prijavilo se ukupno 5.190.028 građana i zaposlenih. Od tog broja, 5.011.217 zahteva podneli su građani, 149.928 stiglo je od sadašnjih i bivših zaposlenih u javnim preduzećima, dok je iz dijaspore preko ambasada stiglo 28.650 prijava građana i 398 bivših zaposlenih.
