Izvor: Politika, 10.Okt.2014, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Stare Pazove do Novog Sada za pola sata
Završetak dva koloseka ove pruge za ministarku Mihajlović moguć krajem 2017, najkasnije početkom 2018
U Vladi Srbije potpisan je ugovor između Ruskih železnica, koje su glavni izvođač radova, i Saobraćajnog instituta CIP o izradi glavnog projekta obnove i izgradnje dvokolosečne pruge Stara Pazova – Novi Sad, što je osnova za otvaranje brzih pruga u Srbiji.
Ovaj projekat, koji se finansira iz ruskog kredita od 800 miliona dolara namenjenih za infrastrukturu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trebalo bi da bude gotov u junu 2015. godine, posle čega počinje izgradnja koja bi trebalo da traje 30 meseci. Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, naglasila je da je rok za završetak ove pruge kraj 2017. početak 2018. godine. Vrednost tog projekta je devet miliona dolara, a cele investicije oko 450 miliona dolara.
Sergej Pavlov, direktor ruske firme Ruske železnice „RŽD Internešenel”, obećao je da će se izvođači radova držati dogovorenih rokova i primeniće najsavremeniju tehnologiju.
Pruga Stara Pazova – Novi Sad biće prva u Srbiji i u regionu projektovana za brzine od 200 kilometara na sat. Procenjuje se da će se završetkom izgradnje te dvokolosečne pruge relacija Beograd – Novi Sad prelaziti za 30 do 40 minuta.
Ova trasa biće deo brze pruge Beograd–Budimpešta, o čemu je premijer Aleksandar Vučić tokom nedavne posete Kini razgovarao sa predstavnicima tamošnjih kompanija. Tih 350 kilometara na takozvanom kraku B Koridora 10 moglo bi da bude građeno putem javno-privatnog partnerstva ili koncesije, a premijer je od kineskih partnera tražio da sve bude gotovo za tri godine. Za toliko vremena bi Rusi trebalo da završe svoj deo. Što nije neizvodljivo budući da srpska strana već ima dobrim delom urađenu projektnu dokumentaciju za prugu Beograd–Budimpešta, odnosno rekonstrukciju i modernizaciju 188 kilometara za brzine od 160 do 200 kilometara na sat. Procenjuje se da je za to potrebno oko 515 miliona evra.
Kada je reč o realizaciji projekta koji se finansiraju iz ruskog kredita, izgradnja pruge Beograd–Pančevo već je počela i tu ne postoje nikakvi problemi, čak se ide i pre rokova. Trenutno se pregovara o kupovini 27 novih vozova u vrednosti 100 miliona dolara iz tog kredita. Za obnovu barske pruge kroz Srbiju rade se projekti i tek predstoje pregovori i potpisivanje aneksa ugovora.
Za sada je jedini problem osnovni krak železničkog Koridor 10. Obnova deonica Ruma–Golubinci i Sopot Kosmajski – Kovačica trebalo je da počne u junu, a glavni razlog zašto se to nije dogodilo jeste nezadovoljstvo srpske strane ponuđenom cenom radova. Odbor direktora „Železnica Srbije” smatrao je da ona može da bude niža od 89,9 miliona dolara. Ruske državne železnice, kao investitor i glavni izvođač radova, pristale su na umanjenje od 5,6 miliona dolara. Ali naša strana je smatrala da to nije dovoljno. Zbog tog su usledile i smene izvršnih direktora Svetozara Ćapina i Predraga Jankovića. Potpisivanje podaneksa ugovora koji reguliše cene i rokove izgradnje sačekaće novo rukovodstvo „Železnica Srbije”.
Koridor 10 gotov do kraja 2016.
Aranđelovac – Vrednost tekućih projekata u putnoj i železničkoj infrastrukturi iznosi 4,2 milijarde evra, izjavila je juče u Aranđelovcu potpredsednica vlade Zorana Mihajlović i najavila da će putni Koridor 10 biti gotov do kraja 2016. godine.
Mihajlovićeva je na Regionalnom investicionom samitu NIN Fokusa, čiji je Tanjug medijski partner, rekla da je putni Koridor 10 u Srbiji do sada 80 odsto izgrađen i podsetila da su prethodne vlade najavljivale da će biti gotov još 2010. i 2012. godine.
Govoreći o tzv. Koridoru 11, odnosno gradnji autoputa od Beograda do Crne Gore, Mihajlovićeva je rekla da za neke deonice još nisu pronađeni izvođači radova i utvrđeni modeli finansiranja i da tu pre svega misli na mogućnost koncesije za deonicu od Požege do Boljara, na granici sa Crnom Gorom. „Prioritet vlade je da završi i ubrza projekte koji su u toku”, rekla je Mihajlovićeva dodajući da je infrastruktura bila prioritet svake vlade.
Ona je kazala da su tekući projekti u železničkoj infrastrukturi vredni 1,2 milijarde evra i da se odnose na modernizaciju postojećih i delom izgradnju novih pruga, dok su projekti u putnoj infrastrukturi vredni tri milijarde evra.
M. Avakumović
objavljeno: 10.10.2014.
