Izvor: B92, 17.Okt.2012, 14:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Od MMF-a više štete nego koristi"

Beograd -- Međunarodne finansijske institucije čovečanstvu prave mnogo više štete nego koristi, jer diktiraju zemljama šta treba da urade.

Pogotovo to čine kada su države zbog zaduženja obavezne da ih slušaju - kaže u razgovoru za "Novosti" prof. Jože Mencinger, profesor Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Ljubljani.

"Ne kažem da reforma penzijskog sistema nije potrebna. Ali, za to mi nisu potrebne njihove studije ili upozorenja, jer su stvari jasne. S >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obzirom na to da se životni vek produžava, i da se menja i odnos između broja starih i mladih, penzijski sistem je kao nekakva spora piramidalna igra. Postoje samo tri načina za usporavanje: smanjenje odnosa penzija i plata, povećanje stope doprinosa i produžavanje radnog staža. Prvi vodi u još veće siromaštvo penzionera, drugi u poskupljenja proizvodnje. Preostaje, dakle, treći, jedini mogući način: kratkoročno usporavanje brzine igre koje je saglasno i sa demografskim kretanjima. Ako jednu godinu duže radim, penzijskom fondu sam dao dve godine, jednu godinu više uplata u fond i jednu godinu manje isplata iz njega", kaže Mencinger za Novosti.

Na pitanje kako je moguće sprovesti strategiju da se proizvodi za izvoz kada znamo da razvijene zemlje trenutno imaju mnogo veću proizvodnju od tražnje Menciger kaže da slobodnih tržišta jednostavno nema.

"Niko ne čeka na proizvode iz Srbije ili Slovenije, iako kao male zemlje zavise od izvoza. Udeo koji u društvenom proizvodu Slovenije ima izvoz, veći je od udela tražnje stanovništva. Dodajte popunjenost tržišta i štednu histeriju, što ”jedini spas” pretvara u puku iluziju i pričanje koje ništa ne košta, a i ne znači".

Pravite li ikad računicu da li je Sloveniji ekonomski bilo bolje pre ulaska u EU?

"Neke stvari treba jednostavno prihvatiti. Izlazak iz Jugoslavije, ulazak u EU, pa i ulazak u evrozonu, uvek sam smatrao izlazima - iz nužde. Ništa pametnije nije preostalo da se uradi, pa zbog toga i ne pravim računice šta bi bilo bolje. Saradnja sa zemljama na teritoriji nekadašnje Jugoslavije sigurno je i poželjna i korisna, ali treba znati da su se te zemlje promenile, one su nažalost postale siromašnije, zbog čega je obim izvoza u region, možda, deset puta manji od obima izvoza Slovenije u EU".

Mencinger objašnjava da se ne radi o alternativi: štednja ili zaduživanje. Radi se o pravoj meri umesto histeričnog kretanja od jednog ekstrema do drugog.

"Dakle, od ekstremnog zaduživanja pred krizom do ekstremne štednje sada. Pored toga, kriza koju imamo, nije, osim možda u Grčkoj, nastala zbog velikih javnih sektora i razbacivanja u njima. Ona je posledica dešavanja u finansijskom sektoru. Prave razloge za krizu treba tražiti u preraspodeli društvenog proizvoda na štetu rada i u korist kapitala, koja traje decenijama i koja je povećavala jaz između štednje i investicija - viškovi štednje korišćeni su za privatizacije, preuzimanja preduzeća i špekulacije" objašnajva Mencinger.

On navodi i da je proizvodnja, uz to, prenošena u zemlje s jeftinom radnom snagom, što je još više povećavalo jaz između ponude i potražnje.

"Potražnja je zbog toga stvarana kreditima. Dodajte još nove i nove finansijske proizvod, kojima je povećavan finansijski sektor i što je stvaralo kazino kapitalizam. I, umesto da se smanjuje finansijski sektor i da se zabrane mnogi ”finansijski proizvodi”, koji nisu ništa drugo nego instrumenti za pljačku, pa i priđe preraspodeli u korist rada, za krizu se okrivljuje javni sektor, iako su veliki deficiti i povećanja javnih dugova u velikoj meri posledica rešavanja banaka, a koje države nisu mogle da izbegnu. Štedna histerija i smanjivanje javnog sektora samo produbljuje krizu koja će prerasti u socijalni haos".

Nastavak na B92...