Izvor: Politika, 11.Jul.2011, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekuje se ubrzani pad inflacije
NBS je prošle sedmice smanjila referentnu kamatnu stopu za četvrt procenta, a njeno dalje sniženje zavisiće od cena hrane
Inflacija će u ovoj godini biti veća od predviđene, ali će vrlo brzo početkom sledeće biti u planiranim okvirima. Međugodišnja inflacija u junu pašće ispod 13 odsto i očekuje se dodatni pad u narednim mesecima, izjavio je juče guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić na konferenciji za novinare.
– Inflacioni pritisci po osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cena hrane slabe, uz mogućnost da sa nastupanjem nove poljoprivredne sezone, cene hrane utiču na pad inflacije. NBS je prošle sedmice smanjila referentnu kamatnu stopu za četvrt procenta, a njeno dalje sniženje zavisiće od cena hrane, energenata i rizika fiskalne politike – rekao je prvi čovek NBS ukazujući da i dalje niska tražnja najviše utiče na sniženje inflacije.
Po guvernerovoj oceni u narednim mesecima postoji mogućnost pune stabilizacije cena, a ne treba isključiti ni mogućnost negativne inflacije u nekim mesecima, što je poslednji put bilo u decembru 2009. godine. On je podsetio da je inflacija maksimum dostigla u aprilu, kada je na međugodišnjem nivou bila 14,7 odsto, da bi zatim u maju opala na 13,4 odsto i očekuje se njeno dalje smanjivanje.
Pojeftinjenje hrane, kako je objasnio Šoškić, trebalo bi da usledi na osnovu pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda prouzrokovanih većom ponudom iz ovogodišnjeg roda.
– Pozitivno je što je u junu počelo trgovanje novim rodom žitarica na domaćoj berzi po cenama koja su niže nego po kojima se trgovalo tom robom iz prethodne poljoprivredne sezone – pšenice za 33 odsto, a kukuruza za 25 odsto – rekao je Šoškić.
Komentarišući mogući rast cena gasa, guverner je rekao da nema opravdanja da to poskupljenje bude u većem procentu. – Poskupljenje gasa bilo bi dodatni pritisak na inflaciju, ali ne u znatnoj meri, pogotovo ako se uzme u obzir da je dinar jak prema dolaru – prokomentarisao je Šoškić i dodao da NBS računa sa tim da država možda nije u potpunosti iscrpila sve promene u domenu cena pod njenom kontrolom, što bi stvorilo dodatni pritisak na ukupne cene, ali on ne očekuje veliki pritisak.
On je ukazao da je rast industrijske proizvodnja u maju je bio 3,5, a prerađivačke industrije tri odsto, dok su rast nezaposlenosti i pad zarada uticali na pad prometa na malo u maju za 2,3 odsto. Inače, realni rast bruto domaćeg proizvoda po novoj metodologiji u 2010. godini iznosio je jedan procenat i bio je zasnovan na rastu neto izvoza, a brži rast BDP-a u 2011. od oko tri odsto, po oceni NBS, u najvećoj meri biće zasnovan na rastu investicija, pre svega privatnih.
On je naglasio da se rashodi države moraju kretati u okvirima određenim Zakonom o budžetskom sistemu i fiskalnim pravilima i da se potrošnja mora svesti na nivo koji je realno moguće finansirati.
– Neizvesnost, da li možemo poštovati zakon koji smo doneli krajem prošle godine, nije dobra za reputaciju naše zemlje i uvodi dodatne rizike u procenu međunarodne investicione javnosti – rekao je Šoškić.
J. Rabrenović
objavljeno: 12.07.2011
