Izvor: Blic, 29.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekivana cena bila 250 miliona evra
Aukcijski čekić danas će kucati za Robne kuće „Beograd", najstariji i najveći srpski trgovinski lanac, u čijem sklopu su maloprodajni objekti ukupne površine oko 239.000 kvadrata. Nadmetanje deset kandidovanih kupaca, koliko ih je dostavilo bankarsku garanciju naslovljenu na 44 miliona evra, počeće od 140 miliona evra, a na kojoj ceni će gong označiti kraj, zavisiće od spremnosti kandidata da odreše kesu, ali, što i nije isključeno, i od njihovih sujeta.
U konkurenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će biti, kažu izvori „Blica", sam vrh srpskih biznismena: Miroslav Mišković, Filip Cepter, Petar Matić, Radomir Živanić... Nadmetaće se, sasvim izvesno, i nekoliko ruskih kompanija i to, verovatno, finansijska korporacija „Metropol", koja je kupila „Putnik" i građevinska korporacija „Miraks grupa" čiji je direktor Dmitrij Lucenko bio gubitnik u tom nadmetanju.
Ukoliko se danas ovaj spisak potvrdi tačnim i ne dođe do osipanja u poslednjem trenutku, prodaja Robnih kuća „Beograd" bi mogla da se okonča na ceni između 300 i 350 miliona evra. U suprotnom, sledu koji se procenjuje realnijim, iznos će biti između 200 i 250 miliona.
„Metropol" i „Miraks" imaju godišnji obrt preko dve milijarde dolara, tako da bi u licitiranju mogli da idu sasvim komotno iznad svih ovih i najoptimističkijih prognoza. U potencijalu za njima ne zaostaju ni naši biznismeni. Ako je verovati računici poljskog časopisa „Vprost", koji je nedavno napravio rang-listu najbogatijih ljudi centralne i istočne Evrope, Filip Cepter je „težak" 4,4 milijarde dolara, a Miroslav Mišković okruglo dve milijarde dolara. Godinu pre, prema istom ovom časopisu, Cepter je imao četiri miljarde, a Mišković jednu i po milijardu. Obojici se, dakle, za godinu dana, u 2006. desio približno isti rast imetka od oko 500 miliona dolara.
U kabinetu Mirosalav Miškovića, odnosno službi za odnose sa javnošću „Delte", nismo dobili ni potvrdu, ali ni demanti, da li će učestvovati u nadmetanju za Robne kuće "Beograd”. Bez komentara je ostalo i pitanje da li će u ovu trku ući direktno ili preko bočnih partnera.
U krugovima bliskim Filipu Cepteru "Blicu” je juče rečeno da je on, ipak, odlučio da odustane od ovog nadmetanja. Cepter se, kažu, pripremao da partnerski nastupi sa Branislavom Grujićem, odnosno njegovom firmom „PSP Farman" iz Moskve, ali su, zbog problematičnog pravnog statusa imovine Robnih kuća "Beograd”, odlučili da se povuku. Da li je povlačenje samo blefiranje ili definitivna odluka, znaće se danas u 11 sati, kada počinje nadmetanje.
U kabinetu Petra Matića, odnosno službi za odnose sa javnošću MPC-a nema nepoznanica oko kandidature. Skrivalica ostaje sam lik gazde Petra Matića, kome ni u jednom mediju nikada nije objavljena fotografija. Petra Matića nema ni na „Vprostovoj" listi bogataša, ali, kad bi se slična lista pravila u Srbiji, on bi bio, kažu ovdašnje procene, na petom mestu, odmah posle Stanka Subotića i Vuka Hamovića, a ispred Zorana Drakulića i Miodraga Kostića.
MPC gazduje sa stotinama hiljada kvadrata prostora, zapošljava oko 1.200 ljudi, a uz dominantnu delatnost upravljanja nekretninama, ima još dvadesetak raznih firmi od obezbeđenja, zastupništava, do trgovine. Samo prihod matičnog MPC u prošloj godini je, prema njihovim podacima, iznosio oko 100 miliona evra.
Ko je Radmir Živanić, potencijalno četvrti domaći kandidat za Robne kuće "Beograd”? Živanić je vlasnik "Verano motorsa”, i to sada stoprocentni nakon izlaska Bilije Babovića, a kroz privatizaciju je kupio nekoliko preduzeća, među kojima novosadski "Hleb”, "Žitko” i "Projmetal”.
Ko god da pobedi na aukciji, domaći ili ruski biznismeni, uslov da uđe u kupovinu biće saglasnost antimonopolske komisije. Kako će komisija da utvrđuje monopoliste, nije baš jasno, buduću da se Robne kuće prodaju kao preduzeće bez delatnosti, iz stečaja. Zbog, međutim, otklona od polaganja prava vlasnika nacionalizovane imovine, Agencija za privatizaciju ih iznosi na prodaju kao pravno lice, tako da mogu da se tretiraju i kao trgovinski lanac, ali i kao zbir nekretnina za rentiranje. U rentiranju nema klauzula o monopolu, a svi ovi kandidovani kupci imaju u svom sklopu i delatnost upravljanja nekretninama, pa i "Delta”.
Petar Matić
U posedu MPC, uz zgradu CK, odnosno poslovni centar Ušće, veličine 25.000 kvadrata je ogromni plac na kojem Matić upravo sada zida šoping mol od 131.000 kvadrata. U sledećoj fazi je zidanje zgrade bliznakinje zgradi CK. U posedu MPC su „Imo centri" - jedan upravo završavaju na Bežanijskoj kosi i rentiraće ga Todorićevoj „Ideji". U posedu MPC, odnosno Petra Matića je i zgrada BIGZ (20.265 kvadrata), kao i robna kuća „Planet" u Knez Mihailovoj, pa Robna kuća „Niš", poslovna zgrada do direkcije „Srbijašuma" na Novom Beogradu, poslovna zgrada kod beogradske železničke stanice... U tandemu sa Milijom Babovićem Matić je napravio „Sitroenov servis" na Čukarci, a sada idu u realizaciju projekta „Vitro grupa""
Filip Cepter
Na sajtu kompanije „Cepter" piše da imaju u vlasništvu objekte ukupne površtine oko 300.000 kvadrata, ali raspoređene u više zemalja. Koliko je objekata u Srbiji, ostaje nepoznanica, jer o tome nema podataka.
Jedina indikacija u tom pravcu je izjava Filipa Ceptera da ovaj prostor u njegovim ukupnim poslovima čini tek 10 procenata. Tokom privatizacije Filip Cepter je kupio priličan broj preduzeća, mada dominatno preko bočnih firmi i svojih službenika: „Brodogradilište Beograd" i „22. decembar" Beograd, „Centrotekstil", „Hidrotehniku", „Jugometal", „Jugocentar", „Jugofund", kraljevački „Stoteks", „Ćićevac"... Pred kupovinom je šećerane „Zrenjanin", a preko nedeljnika „Evropa" prisutan je i na medijskoj sceni.
Miroslav Mišković
Uz svoju maloprodajnu mrežu „Maksi markete" i „Tempo", kompanija „Delta" drži u svom posedu: „Pekabetu", „C market", subotički „Namateks", novosadski „Bazar", beogradsku „Domaću radinost", prodavnice „Obuće Beograd", robnu kuću „Simpa" u Bujanovcu... Špekuliše se da je „Delta" bočni kupac i kragujevačkog trgovinskog preduzeća „Srbija". Upravo ove nedelje, tačnije 1. novembra, „Delta" otvara svoj prvi šoping mol centar. Reč je o „Delta sitiju" na Novom Beogradu, ukupne površine oko 85.000 kvadrata, u koji su uložili oko 74 miliona evra, a već od iduće godine kreću sa gradnjom još jednog šoping mola u Beogradu, na Autokomandi.
Na spisku većih nekrentnina, koje je „Delta" kupila u proteklim godinama svakako je i zgrada „Investbanke" na Terazijama.
Kome idu pare od prodaje Robnih kuća
Prodaja Robnih kuća „Beograd" ide kroz stečaj, tako da će od dobijene kupoprodajne cene prvo ići namirenje poverilaca, a onda radnika ovog preduzeća, a šta ostane ide u budžet Republike Srbije. Obaveze prema poveriocima se procenjuju na oko 105 miliona evra (tačna cifra će se znati tek kada se podvuče crta na kamate), a najveći poverioci Robnih kuća „Beograd" su „Beobanka" i ostale banke u stečaju, odnosno u ime njih sada Agencija za osiguranje depozita.
Radnici Robnih kuća „Beograd" dobijaju sigurnih 15 miliona evra, a ako prodajna cena ovog preduzeća bude veća od 170 miliona evra, sleduje im i dodatni bonus. Ukoliko prodajna cena bude do 200 miliona evra, sleduje im 15 odsto na svaki milion iznad 170 miliona evra. Onda, ako prodajna cena bude u inervalu između 200 i 250 miliona evra, na sumu koja bude prelazila 200 miliona sleduje im udeo od 10 procenata. Dalje, ako cena bude veća od 250 miliona evra, sleduje im dodatnih pet odsto na svaki milion iznad 250 miliona pa do 280 miliona evra. Maksimalna količina novca koja može pripasti radnicima Robnih kuća „Beograd", a to znači da se ovo preduzeće proda za više od 280 miliona evra je oko 295 miliona evra.
Iz te sume će se namirivati i sadašnji i biši radnici ovog preduzeća, njih oko 8.700. Isplata će ići po godinama staža provedenim u ovom preduzeću, a za trenutno zaposlene (ima ih oko 1.200) sledovaće i neka vrsta otpremnina po osnovu napuštanja posla.
.jpg)
