Izvor: S media, 21.Dec.2010, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obveznice oborile kurs
POSLE prošlonedeljnog značajnog rasta dinara, a zatim njegovog sunovrata u samo jednom danu, teško je poverovati da ponuda i tražnja na međubankarskom deviznom tržištu u tolikoj meri kreira kurs.
Naime, država je najavila emitovanje obveznica u evrima, banke su svoje zalihe deviza danima prebacivale u dinare, čak su se znali i datumi za puštanje ovih vrednosnih papira i cena, ali je odluka o njihovom emitovanju, na sednici Vlade prošlog četvrtka zamrznuta. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
To je podstaklo banke da već sutradan promene pravac i da ponovo pohrle da kupuju evre. Rezultat je bio vrlo jasan. Devizni kurs je oslabio za 1,25 dinara i očas se evro ponovo našao na nivou od 105,59 dinara. Slabljenje domaće valute se nastavilo i u ponedeljak, tako da će devizni kurs u utorak iznositi 106,53 i pored intervencije NBS od 60 miliona evra.
Dalji pad prometa obveznica
DINARI
Narodna banka Srbije već godinu dana zagovara dinarizaciju, odnosno što više kredita i štednje u domaćoj valuti, kao i što više transakcija u dinarima. Ali, kako kaže Đorđe Đukić, to je teško ostvarljivo u sadašnjoj makroekonomskoj situaciji. Rizik je, po njegovim rečima, izuzetno veliki i za banke i za investitore i zato se okreću obveznicama u evrima.
- Potvrdilo se da doznake nisu uticale na jačanje domaće valute, već najava da će se emitovati državne obveznice sa deviznom klauzulom - kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Problem je nastao, jer se nadležni nisu usaglasili kada će to biti. Banke i investitori su počeli da zauzimaju pozicije u dinarima i čekali su da država da signal, odnosno da pusti na tržište hartije u evrima. Ali, ta odluka je izostala. To je bio loš potez odgovornih, jer je uzdrmano devizno tržište.
Velike oscilacije u kretanju kursa, po rečima Gorana Pitića, predsednika UO Sosijete ženeral banke nikome ne odgovaraju. Ni građanima koji plaćaju rate kredita, ni preduzećima koji kreiraju svoju poslovnu politiku u skladu sa kursom, niti bankama koje treba da naplate svoja potraživanja. Kretanja i nagore i nadole trebalo bi da se dešavaju, s obzirom na ekonomsku situaciju, ali bez velikih skokova i padova.
