Izvor: Politika, 18.Mar.2014, 11:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Objedinjena naplata nije svemoguća

Na račun poreznika „leže” dnevno po dve milijarde dinara, što je više nego lane, ali time nisu isključene moguće zloupotrebe

Za prvih 13 dana otkako se startovalo s objedinjenom naplatom poreza od poslodavaca, Poreskoj upravi je stiglo više od 130.000 prijava. U proseku je dnevno uplaćivano po dve milijarde dinara, što je mnogo više nego u istom periodu prošle godine. Uz to, 95 odsto prijava bilo je ispravno popunjeno, potvrđuju u Ministarstvu finansija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Objedinjenom naplatom poreza, koja je stupila na snagu 1. marta ove godine, poreski obveznici uplaćuju poreze i doprinose na jedan račun, a ne na desetinu i više različitih uplatnica. Poslodavci to sada rade elektronski pa su greške ređe, a brzina obrade podataka i priliva novca kudikamo veća.

Ako se svi budu ponašali u skladu s novim pravilima igre nijedan poslodavac u Srbiji ne bi smeo da duguje državi, a ni svojim zaposlenima. Praksa da vlasnici firme za svoje radnike uplate zaradu, ali ne i poreze i doprinose, od pre dve nedelje više ne bi smela da se toleriše. Zbog prevelike finansijske nediscipline, koju je tolerisala i sama poreska uprava, država je, sve dok joj to Ustavni sud nije zabranio, morala da plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje umesto poslodavaca.   

Kako bi se uverili da im teče staž i da imaju redovne uplate doprinosa zaposleni ne moraju više da odlaze na šaltere poreske uprave, već mogu sami sve da provere u bazi podataka koja im je dostupna u svakom času. Istu mogućnost imaju i zaposleni od pre tri godine i u PIO fondu, ali saznanje da im doprinosi nisu redovno uplaćivani nije mnogo „potresalo” poslodavce.

Objedinjena naplata poreza znači i da poreski obveznici sada uplaćuju poreze i doprinose u ukupnom iznosu na jedan račun, bez obzira na broj primalaca uplate, njihovo prebivalište i vrstu prihoda koja im se isplaćuje.

Poreznici ističu da je najvažnije to što je 205 različitih obrazaca zamenjeno jednim, ali Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže, da se ovaj sistem još uhodava i da ima nedostataka.

– Osnovni problem je što se godinama pravio dogovor da Centralni registar bude usklađen sa Poreskom upravom, sa Zavodom za zdravstveno osiguranje, Fondom PIO, a sada se dešava da svaka od ovih institucija radi izdvojeno. Baza Poreske uprave i Centralnog registra nije ista, niti je usaglašena, a pri tom registar nema para da ove godine obnovi svoju bazu podataka, jer novac za te poslove nije predviđen budžetom za ovu godinu, kaže Rajić.

Upitan da li je objedinjena naplata poreza i doprinosa način da se konačno stane na put poslodavcima u izbegavanju plaćanja poreza i doprinosa, Rajić ističe, da to sve zavisi kakav softver (programski jezik) ima Poreska uprava.

– Ne uplaćuju svi poslodavci na vreme zarade i doprinose. Samostalci najčešće kasne s uplatom po mesec, dva, ili tri, pa neki tek sada uplaćuju za decembar zarade, poreze i doprinose. Pitanje je da li kompjuter Poreske uprave može da prepozna sve to ili ne, a od toga će najviše zavisiti da li će neko pokušati da utaji porez i da li će ga poreznici na vreme uhvatiti, objašnjava Rajić.     

Fond PIO je, kaže on, povezan sa Centralnim registrom, ali veza poreznika i registra nije tako dobra, a i Fond zdravstvenog osiguranja iskače iz tog sistema, pa se recimo dešava da se za novozaposlene traži da se papiri nose lično u RZZO ili neku filijalu Poreske uprave iako se ona šalje i elektronski. Nije jasno zbog čega se sa celim poslom požurilo ako sve nije bilo spremno za uvođenje reda u naše javne finansije, zaključuje Rajić.

J. Petrović-Stojanović

objavljeno: 18.03.2013.

Nastavak na Politika...